Животиње на разне начине употпуњују живот човека. Међутим, то је тако, нажалост, и у мање лепим животним ситуацијама.
Таква је и прича о животињама у Првом светском рату.
Срби су народ који је одвајкада животиње сматрао својим пријатељима. О томе сведоче бројне епске песме које су на ефективан начин приказивале однос човека и животиња. Међу таквим, најпознатије су песме о Марку Kраљевићу, а на однос Марка Kраљевића и његовог коња указује и свима нама добро познати стих „пола пије, пола Шарцу даје“.
Опевани епски јунаци имали су своје коње, псе, соколове и друге животиње. Ове племените животиње чиниле су живот јунака још упечатљивијим и помагале им у својим невољама и подвизима.
Међутим, шта се деси када се из епске фантастике пређе у реалност?
Реалност највећег до тада познатог рата у историји човечанства. Сада га знамо као Први светски рат, али тада је био Велики рат, а овај назив се задржао и до данас. Замислите ситуацију у којој се свако бори за свој живот, рат је, чувајући своје животе и животе својих најмилијих, било је и људи који су чували животе животиња. Свих!
Позната је прича да су пси, коњи и голубови употребљавани у Првом светском рату. Најупечатљивије су биле улоге коња, који су били, наравно, у саставу коњице и одувек су храбро јуришали на непријатеља, у свим војскама. Међутим, поред коња у великом рату су употребљивани пси. Остаће забележено у светској историји да су у Првом светском рату употребљивани пси са гасним маскама. И то је био начин да се заштите од бојних отрова на ратишту.
ГОЛУБОВИ ШЕР АМИ И ВАЈАН
Занимљиво је и да се голуб по имену Шер Ами (Драги Пријатељ) нашао међу херојима Првог светског рата. Наиме, Мон Шери је спасао 194 војника из „Изгубљеног батаљона“. Прича каже да су се 194 америчка војника налазила у безизлазној ситуацији. Такозвани Изгубљени батаљон био је део 77. пешадијске дивизије и био је изолован иза непријатељских линија током офанзиве на линији Меза – Аргон у источној Француској 1918. године.
Дошло је до забуне. Око 550 људи се данима борило и бранило од немачких војника пре него што су постали мета америчких војника који нису знали да су одсечени људи њихови саборци. Тада је мајор Чарлс Витлси 4. октобра послао Шер Амија у небо са поруком у којој је била локација батаљона и молба: – За име бога, прекините!
Голуб Шер Ами је рањен. И тако рањен ипак је наставио да лети, без ока и ноге. Према неким званичним подацима за пола сата је прелетео 40 километара. Успешно је пренео поруку, а савезници су се, услед његове успешне мисије, спојили и наставили борбу против непријатеља.
Познат је случај и голуба Вајана. Голуб под именом Вајан био је голуб француске војске.
- Ово је мој последњи голуб – била је очајничка порука коју је 4. јуна 1916. понео из опкољеног утврђења Во у близини Вердена.
Вајан је преживео бројне немогуће ситуације пролазивши кроз све страхоте рата: дим, отров, отровне гасове, експлозије… Оба голуба одликовани су француским Ратним крстом.
У Првом светском рату је изгинуло много животиња, а све су биле катастрофална невина жртва експлозија и ратних дејстава. Много живине, домаћих животиња, дивљих животиња, паса и мачака је страдало. Остаће забележено да су савезнички војници узимали псе који су бежали услед рата и да су бринули о њима.
KОЊ ПЕТРА БОЈОВИЋА
Kада говоримо о Србима и њиховом односу према животињама, морамо нагласити да су Срби одувек сматрали животиње пријатељима.
А када говоримо о Првом светском рату, незаобилазна је прича о коњу Петра Бојовића. Kада се пензионисао и када су све голготе Првог светског рата биле завршене, тражио је да му дозволе да задржи тада већ остарелог коња који га је верно служио.
Прича иде и даље. Тај исти коњ, у успомену и част, чува се у Анатомском музеју на Факултету ветеринарске медицине у Београду.
KОЊ СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА
И чувени војвода Степа Степановић имао је сличну жељу.
Степановић је од државе, када се пензионисао 1920. године, тражио само једно. Тражио је да му оставе кобилу Вилу. Ови, наизглед банални захтеви, говоре и говорили су много о човеку. Да прича буде још интригантнија, али и тужнија, када је чувени Степа Степановић преминуо 1929. године, кобила Вила вукла је његов ковчег. Убрзо после његове смрти је угинула. Сложићемо се да, онако како се понашамо према животињама и слабијима, такви смо и људи. Зато овакве приче треба да се знају и да се преносе.
Иначе, званични подаци казују да је за време Првог светског рата страдало осам милиона коња. Kада сагледамо ове податке, а говорећи о животињама и њиховој улози, лако ћемо увидети да су поднеле огромну жртву.