Justitia regnorum fundamentum, илити за оне који су бежали са часова латинског, а што се за надри адвоката из Смедерева Наду Митровић Ракић на основу приложеног у тексту може сасвим извесно закључити – правда је темељ државе, наводи ГЛАС ЈАВНОСТИ
Међутим, наведено правно начело се на уштрб српског народа већ неколико година флангрантно крши од црногорског режима, али и од стране појединих Милогорских сатрапа из Србије, који су своје труло корење дубоко пустили и развили у нашој земљи. Један од таквих издајничких елемената је и ходајућа мумија Нада Митровић Ракић, квази Јустиција из Смедерева, која завезаних очију гледа на неправду коју спроводи црногорска власт над Србима и која за своје радње у корист црногорског државног руководства на својим теразијама гомила црногорске евре стечене крвавим радом тамошњих криминално- шверцерских групација.
Наиме, један од клијената поменутог ђавољег адвоката из Смедерева је Саша Синђелић, који је своју улогу лажног сведочења о наводној укључености српских државних органа у фиктивни покушај државног удара; у Црној Гори одиграо у потпуности у складу са инструкцијама добијеним од судије Сузане Мугоше, из ког разлога јој се писменим путем обратио, тражећи да на рачун Наде буде уплаћено 35.500 евра колико му је Мугоша обећала за његово лажно сведочење, а како би Нада тај новац проследила његовој егзистенцијално угроженој породици.
Без обзира што Синђелић лакомислено очекује да ће црногорски режим исплати мито који му је обећан, исти наивно верује да би и Нада тај новац проследила његовој породици. Разуме се да Саша, као литерално непоткована и психички лабилна особа, није упозната са ликом и делом Валтазара Богишића, српског историчара права и некадашњег министра правде Црне Горе, али са друге страна Нада, као дипломирани правник и члан Адвокатске коморе Р Србије, приликом чијег уписа је морала положити заклетву да ће,
између осталог својим поступцима и понашањем чувати углед адвокатуре би свакако морала чути за макар један од Богишићевих цитата, као нпр. највећа је неправда кад ко од зла ђела свог још и корист какву има. Мада, већ се на основу првог дебитовања Наде пред регионалним медијима пре више година могло закључити да именована не само да није упозната са Богишићем, већ да код исте изостају било какви морални квалитети, с обзиром да је тада од ожалошћене породице покушавала преваром да извуче новац подижући тужбу против покојника. Иако наведени поступак није законски инкриминисан као казнено дело, да је Нада макар једном ногом крочила у зграду Правног факултета, знала би да је Богишић још давно рекаои што није забрањено, може да не буде поштено, а што је у овом случају било морбидно непоштено.
Иначе, наведено се у потпуности поклапа са ликом и делом Наде Митровић Ракић, која је прошле године током годишњег одмора у Црној Гори, мимо знања српских правосудних и истражних органа, Миливоју Kатнићу, заиста специјалном државном тужиоцу на руке уручила извесну изјаву Саше Синђелића, што је послужило црногорском тужилаштву да додатно исконструише фикцију да је афера тзв. државног удара наводно оркестрирана и спроведена уз помоћ српских и руских безбедносних кругова.
Уколико се црногорске власти у грчевитој борби за опстанак, као за последњу сламку спаса хватају за изјаве адвоката који не познају одредбе Kодекса професионалне етике адвоката, нити један цитат Богишића који се иначе изучавају на почетној години студија Правног факултета, мислећи да је правда, осим што је слепа, и озбиљно глупа, евидентно је да им је крај сасвим близу.
А уколико се Нада мане монтенигерских евра и призове памети, те покуша да примени основне постулате права и правичности, мора да буде упозната са још једним гратис достављеним Богишићевим цитатом, а који гласи што се грбо роди, вријеме не исправи. Међутим, кажу да нада увек последња умире, па тако се надамо да ће Ракићева правну помоћ ипак почети да пружа стручно и савесно и у свему у складу са законом.