Команда Друге армије одређује Тимочку дивизију првог позива да изврши тај задатак. У прелазу и боју је учествовао: 13. пешадијски пук „Хајдук Вељко“ сем једне чете из обезбеђења; затим 15. пешадијски пук „Стеван Синђелић“ у укупној јачини од два батаљона седам чета; полубатаљон понтоњера и музика 13. пука. Јединице 13. Пука и делови 15. Пука храбро и за Аустро-угаре неочекивано форсирају 380 метара широку реку Саву, на потезу Чеврнтија Легет, између: Сремске Митровице, Шашинаца и Јарка и избијају на поље Легет. Овај прелаз преко реке Саве био је прво српско војно продирање на север у историји ратовања.Одушевљено, као ослободиоци, дочекани су српски борци у Срему, о чему најбоље сведоче речи аустро-угарског генерала Поћорека, када је између осталог, рекао: „Многа места у Срему за нас су де факто непријатељска земља“.
У почетку Крајинци туку вишеструко бројнијег непријатеља. Очевидац, учесник битке, Егон Ервин Киш, чешки новинар и публициста, у својој књизи Запиши то, Киш каже: „Мени као непријатељском војнику било је драго да гледам како се Срби туку за своју отаџбину“. „Стрњиште се плавило од покошених аустроугарских копорана“ – причали су очевици – Шашинчани. Да би на крају, у смирај дана оставши без муниције и стицајем више несретних околности доживели једну стравичну ноћ. Данас са задовољством може се рећи да Митровчани, Шапчани, Шашинчани, Јарчани и други становници околних места Срема и Мачве негују традицију и чувају успомену на Тимочку дивизију и јуначко дело неустрашиве младости, храбрих Крајинаца и Мораваца. По речима Споменке Лазић: „Легет је место где се Тимок у Саву улива“. Са Легета је Тимочка дивизија отишла у легенду.
