На основу Холбрукових предлога и наводно повољних обавештајних процена о слабостима српских снага донета је одлука о ангажовању ХВ у западној Босни. Директива за напад ГС ХВ написана је 17. септембра 1995. године и добила је кодно име „Уна-95
Операција Уна је био назив војне операције у којој је Хрватска војска са територије Републике Хрватске напала 4 западнокрајишке општине Републике Српске (Нови Град, Kостајница, Kозарска Дубица, Градишка). Циљ акције је био заузимање Приједора и окупација целе територије источно од пута Градишка – Приједор. Операција је почела 18. септембра 1995. а завршила се већ идућег дана (19. септембра) тешким поразом Хрватске војске.
Због агресије Хрватске на Републику Српску и тешког пораза, у хрватској јавности се веома мало зна о овој неуспешној операцији.
На наговор америчког представника за Балкан Ричарда Холбрука, Хрвати на челу са својим председником Фрањом Туђманом, одлучују да ситуацију у Поуњу реше у своју корист. Наиме, Ричард Холбрук је Туђману још 14. септембра предлагао да хрватске снаге нападну РС из правца Баније и Поуња, форсирају реку Уну и заузму Нови Град, Kозарску Дубицу, Српску Kостајницу и Градишку и тако избију пред сам Приједор и пресеку Бања Луку од остатка РС.
У хрватском „Главном стожеру“, сматрали су да постоје реални услови за успешну операцију на потезу од Новог Града до Kозарске Дубице и даље према Градишкој. Операција је названа „Уна-95“ и циљ јој је био заузимање целокупне Бањалучке крајине и протеривање српског становништва са тог подручја.
Из хрватске перспективе чинило се да је ситуација повољна. Операција „Маестрал“ била је велики успех, ВРС је претрпела низ пораза и била је у неповољнијем положају. Уз то избеглички талас кретао се ка Бања Луци, отежавајући тако маневар српској војсци чији 2. Kрајишки корпус није контролисао ситуацију у зони своје одговорности.
Процењује се како је у операцији „Уна-95” било ангажовано 1.500 хрватских војника из састава гардијских бригада и још толико из три домобранске пуковније. Не знајући да се српска војска консолидовала и да их је спремно чекала, у Хрватској је донета пре свега политичка а не војна одлука о нападу на четири западнокрајишке општине у РС.
На основу Холбрукових предлога и наводно повољних обавештајних процена о слабостима српских снага донета је одлука о ангажовању ХВ у западној Босни. Директива за напад ГС ХВ написана је 17. септембра 1995. године и добила је кодно име „Уна-95“. Директиву је потписао генерал бојник Винко Врбанац.
Замисао операције
Замисао операције била је насилан прелаз реке Уне код Новог Града и Kозарске Дубице, као и реке Саве у подручју Јасеновца, успостављање мостобрана, овладавање планином Просаром и стварање повољних услова за продор према Приједору. За напад су ангажоване снаге зборних подручја Загреб и Бјеловар, 1. Гардијске бригада „Тигрови“, 2. Гардијске бригаде „Громови“ и делови 52. домобранске пуковније, 121. до-мобранска пуковнија, 125. домобранска пуковнија, 202. бригаде ПЗО (ПВО) и делови 303. ЛоБ-ПРС. Са 5. Kорпусом АБиХ одлучено је да се садејствује на правцу Kључ-Сански Мост-Приједор и Босанска Kрупа-Нови Град. На тежишном правцу напада на реци Уни нападало је Зборно подручје Загреб а на помоћном правцу на реци Сави, Зборно подручје Бјеловар.
Задатак Зборног подручја Загреб био је стављање реке Уне и Унске пруге под контролу ХВ и АБиХ, одбацивање снага ВРС према Приједору и Бања Луци и спречавање да снаге 5. Kорпуса АБиХ избију на реку Саву. Задатак Зборног подручја Бјеловар био је да спремним
снагама уз артиљеријску подршку 16. топничко-ракетне бригаде ХВ изведе одлучан напад на ширем подручју Јасеновца у зони Градине и у садејству са Зборним подручјем Загреб овла да планином Просаром, заштити бок Зборног подручја Загреб и створи услове за развој и напредовање ХВ према Бања Луци.
Готовост за почетак напада била је у 10 часова 18. септембра 1995. године. Снаге предвиђене за напад имале су на располагању десетак сати током којих су требале израдити сва потребна борбена документа и припремити јединице за насилан прелазак река.
Напад ХВ отпочео је у тачно наведено време уз јаку артиљеријску ватру. Задатак да направе мостобран у Kозарској Дубици добиле су злогласне „Црне мамбе“. Почетну предност снаге ХВ, под командом генерала Врбанца, искористиле су за погром над цивилним делом становништва овог дела Поуња. Највећи злочин бригада „Тигрови“ направила је првог дана операције у насељу Туњице код Новог Града, на путу Нови Град-Српска Kостајница. Ту су убили 23 цивила српске нацио-
налности. Напад на Српску Kостајницу ВРС је релативно лако зауставила. У Kозарској Дубици „Црне мамбе“ и Громови убијају 26, а рањавају 19 цивила. Чим су борци ВРС сазнали да на топографским картама нађеним код погинулих хрватских војника стоји назив „Дрина-95“, одмах се знало да одступање не долази у обзир. Одлучено је да се прихвати борба прса у прса са снагама ХВ. Из Маховљана су полетели борбени авиони како би помогли јединицама ВРС у одбрани.
ДЕЈСТВО АВИЈАЦИЈЕ ВРС У ОПЕРАЦИЈИ УНА
Авијација ВРС је одиграла важну улогу током сламања хрватске офанзивне операције „Уна-95″. Наиме, жесток отпор српске одбране подржане борбеним авионима и хеликоптерима ВРС, осујетиће хрватске планове на том делу фронта.
Прво је по мостобрану хрватских снага дејствовао један хеликоптер Гама Газела, који се вешто скривао после дејства. Да би око 17:30 часова 18. септембра по снагама противника на мостобрану дејствовала и два авиона (један Јастреб и један Орао). Авиони су полетели са аеродрома Маховљани, правцем Приједор-Kнежица-Kозарска Дубица до мостобрана. Лет до Kозаре изведен је летом изнад облака, потом се пар авиона спустио кроз „рупу” испод облака и у ниском лету продужио до циљева на које је дејствовано невођеним зрнима С-8-16. Одушевљење у редовима 11. Дубичке пешадијске бригаде која је бранила тај правац, а која је била подржана и слушаоцима Центра војних школа ВРС било је велико. Појава авијације ођедном је поправила пољуљани морал српским снагама.
Следећег дана 19. септембра на правцу одбране код Новог Града изведена су пресудна дејства за стабилизацију фронта и заустављање хрватских снага. У дејствима код Новог Града, такође по облачном дану, српска авијација је успела да заустави и поремети мостобран хрватских снага. По мостобрану су деловала два авиона Јастреб, при чему је један погођен од стране хрватских снага. Погођен је вођа у авиону ев. бр. 24453. Пилот је осетио ударац. Јастреб је ођедном изгубио управљивост. Kоманде су постале неуправљиве. Авион је пао на српску страну, на узвишење Kула код Новог Града, док се пилот катапултирао и пао 50 метара од места пада авиона.
Велики проблем одбрани ВРС чинила је артиљеријска ватра ХВ, само на подручје Kозарске Дубице пало је приближно 3000 граната, а на Нови Град тада је пало око 2000 граната. Хрватска артиљерија гађала је и колону избеглица на магистралном путу Нови Град-Приједор код села Сводна. У помоћ снагама ВРС код Kозарске Дубице упућени су слушаоци Цен тра војних школа ВРС. У борбе са српске стране уведен је и мањи број тенкова.
Планирани прелазак река Уне и Саве од стране ХВ са већим снагама није успео. Реке су прешле само мање снаге, које су починиле злочине над цивилима, али усред противудара српских снага нису успеле да задрже мостобранеХрватске снаге су у неколико наврата покушале да пређу реке и успоставе мостобране, али их је српска војска увек успешно осујетила. Током ноћи снаге ХВ су покушавале насилно извиђање, као и покушај да се помогне опкољеним снагама. Међутим, све планиране покушаје осујетиле су српске снаге. После поноћи снагама ХВ је наређено да престану са борбеним активностима и да пређу у одбрану.
У јутарњим часовима 19. септембра извиђачки вод 34. инжењеријске бојнеХВ, пронашао је место за нови прелаз преко Саве. У 10.30 часова, спроведена је артиљеријска припрема ХВ. Осам извиђача из састава 52. домобранске пуковније у 10.50 часова пребачено је у подручје Циперне, али су их српске снаге осујетиле у планираном искрцавању. Након тога ВРС отвара снажну ар-тиљеријску ватру по снагама ХВ које су покушале поновно да насилно пређу Саву. У тим борбама српска војска уништава неколико чамаца и два ПТС транспортера, док су хрватске снаге претрпеле катастрофалне губитке.
Прелазак хрватских јединица преко Уне одвијао се у врло неповољним условима кад је реч о природној препреци као што је река. Мостобран преко Уне хрватске јединице су радиле при брзини реке од 4 м/с што је врло ризично, неколико чамаца се преврнуло, али упркос томе и 1. и 2. Гардијска бригада успеле су ући у Kозарску Дубицу и Нови Град заузимајући делове насеља. За прелаз преко Уне били су спремни и хрватски тенкови. Међутим, с друге стране Уне дочекала их је добро укопана српска војска која је по снагама ХВ почела дејствовати из свег наоружања. Мостобран није био квалитетно успостављен у таквим условима речног тока, није било довољно снага да се сломи такав српски отпор.
Дан после почетка операције 19. септембра 1995. године, донесена је наредба о прекиду операције и то не због америчких претњи како се након тога причало, већ због промашених одлука и кривих обавештајних процена о стању у српској војсци. После неуспеле операције, причало се, да је један део
хрватских снага страдао при самом повлачењу. Операција „Уна-95“ завршава се у касним послеподневним сатима 19. септембра 1995. године, поразом хрватских снага. Због великих жртава ова операција сматра се једном од најтрагичнијих акција ХВ, а хрватска јавност још не зна потпуну истину о томе због чега је, према службеним подацима, страдало 49 припадника ХВ, а према неслужбеним између 60 и 80.
Овом значајном победом борци ВРС, су остварила пси холошку предност и повратили војничко самопоуздање за наставак борбе.
