Када је 1909. Александар постао престолонаследник започело се са проналажењем адекватне супруге и будуће краљице, па је избор 1910. пао на велику кнегињу Татјану Константиновну, ћерку великог кнеза Константина Константиновича . Тада је њен отац у свом дневнику записао следеће: Детаљно сам јој испричао о захтевима српског двора и разлозима због којих јој ми саветујемо да одбије ту понуду. Иако јој се Сандро сигурно допада, она се није двоумила да га одбије.“ Даље, у марту 1910. Константин Константинович описује у свом дневнику сусрет с краљем Петром I: „Увео сам га у мој кабинет. Ту је он у четири ока почео да говори о загледаности свог наследника у нашу Татјану. Још летос су ми писали о тој заинтересованости, али су преко Министарства иностраних послова одговорили да Татјана није заинтересована за то проводаџисање, и мислио сам да је ствар пала у воду. И зато ме је краљ затекао неспремног. Па нисам ваљда могао да кажем краљу да се противим том браку зато што се српска династија недовољно устоличила на свом климавом престолу. Позвао сам се на Татјану и на то да све зависи од ње.“
Ово, додуше, није спречило његовог сина великог кнеза Јована Константиновича да већ следеће године ожени Сандрову сестру Јелену, па су се тиме две породице ипак ородиле. Познато је да Срби не одустају тако лако, па је после балканских ратова потрага супруге за престолонаследника у Русији настављена, а овај пут био је заинтересован за једну од царских ћерки, само коју Олгу или Татјану Николајевну? Након што је Пашић јануара 1914. писао цару о тој заинтересованости, у дневнику велика кнегиња Олга Николајевна записује: „Александар Српски је допутовао у руској униформи, ух, какве очи“, па следећих дана „У 9,30 с татом и тетком одвезли смо се у Санкт Петербург на освећење новог храма… Стајала сам близу Александра Српског, он мало даље. Ух, ух, какав је“, „Не знам како је мама. Спаси је и све Господе и Александра С“, „У Зимском дворцу велики доручак. После сам доста дуго разговарала са Александром. Спаси га Господе“, и 25. јануара „Доручковали са Татом, тетка Олгом, Фредериксом и Александром С. Он је дошао да се опрости. Путује кроз 2-3 дана, жао ми је, тако је драг“. Имајући у виду да је Олга била заљубљиве природе, могло би се рећи да је ово била симпатија која је имала шансе да се претвори у нешто више, јер јој се најзад свидео неко раван по положају – принц стране државе, али треба додати да га Олга помиње и касније у свом дневнику на неколико места. И сама Јелена Карађорђевић, коју је Олга нарочито волела, је наводно приметила неку „хемију“ између Олге и Александра. Да ли би Олга у дневнику овако одушевљено помињала Александра да је он био намењен њеној сестри Татјани?
Вратимо се Татјани Константиновној (Санкт Петербург,1890-Јерусалим, 1979). Она се три дана након свадбе Јелене Карађорђевић 1911. удала за кнеза Константина Александровича Багратион- Мухранског, потомка старог грузијског кнежевског рода, добила титулу кнегиње императорске крви, што значи да се венчањем одрекла права на руски престо, пошто Мухрански нису имали статус владајуће династије. Константин је учествовао у Првом светском рату и погинуо 1915. код Јарослава, садашња Пољска. У браку су имали сина Тејмураза (1912-1992) и ћерку Наталију (1914-1984). Она је 1918, преко Румуније, стигла до Женеве, где се 1921. по други пут удала за Александра Васиљевича Короченцова који је током рата био од велике помоћи и њој и деци. Међутим, он умире од дифтерије само месец након свадбе. И ту судбина долази до изражаја. Татјана с децом долази у Краљевину СХС, у којој тада влада њен несуђени супруг, и 1927. настањује се у Белој Цркви, где син похађа Кримски кадетски корпус, а ћерка Маријински донски институт. Тејмураз по завршетку Кадетског корпуса 1932. образовање наставља на југословенској војној академији и 10 година служи у артиљеријско-коњичком пуку југословенске армије. Новине су забележиле да је Татјана са децом 1934. стајала и поред одра свог, тада већ сигурно само пријатеља, краља Александра. Октобра 1940. у Топчидерској цркви руски свештеници у присуству Ђурђине Пашић венчавају Тејмураза и унуку Николе Пашића Катарину Рачић. Тејмураз је учествовао у Другом светском рату, обављао различите дужности у југословенском посланству у Паризу, Лондону, Женеви, а након изненадне смрти супруге 1946. емигрирао је у Америку. Тако су се две блиске пријатељице Јелена Карађорђевић и Татјана Константиновна поново среле у Југославији, једино им је недостајала трећа – Олга Николајевна….
