Питали су ме на кога анђели личе — показао сам им њену слику. Питали су ме како анђели пишу — прочитао сам им њену песму. Питали су ме како анђели ходају — показао сам им њене трагове. Питали су ме за име једног анђеле — рекао сам им њено име. Рекао сам им: Невена Милосављевић.
Колико год да вам се ове речи чине претеране и претенциозне; можда као превише поетичне и нежне у времену општеприхваћене вербалне грубости и простоте; у добу у којем је постало срамота дивити се нечијој изузетности и нечијем светлом примеру — верујте — када се будете упознали са ликом и делом ове невероватне младе даме и сами ћете о њој мислити исто! Шта више, сигуран сам да ће ваше импресије бити још јаче. У овом већ прозваном и проказаном „времену простоте“ које све више личи на нус производ људских сировина; на слику и прилику капитулације морала и људскости под налетом нагона; живот и рад ове девојке се не може третирати другачије него као позитиван пример!
Млада песникиња из Звечана Невена Милосављевић недавно је објавила своје дебитанско књижевно дело — збирку песама по имену „Источник“. Како је добар део критике на прву оценио „Источник“ би могао да буде прекретница у савременој српској поезији — њено враћање префињеним песмама које су у основи лирске, али пре свега њено враћање песмама које комбинују дубину емоција, ширину мисли и лепоту израза. Уколико читате „Источник“ прво што ће вам упасти у око и заголицати душу је велики број тема којима се ауторка бави: Љубав, нада, чежња, разочарање и резигнација; неко поновно рађање — а све кроз призму вере, истичући Бога као основну вертикалу духовног — уједно и јединог реалног и исправног света који мора победити материјални.
Невена Милосављевић је 1990. годиште; потиче из Лешка у општини Лепосавић, а данас са супругом Петром и синовима Бошком и Аврамом живи у Звечану. Дипломирала је на катедри за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици, где тренутно похађа мастер студије. Пре збирке „Источник“, као лектор, рецезент и уредник, сарађивала је на више од педесет што поетских, што прозних књижевних остварења разних аутора. У последње четири године чест је учесних многих песничких конкурса и такмичења, и до сада је добила више од 20 домаћих и страних награда и признања, а тај податак посебно тера на поштовање ако се зна да Невена није члан ниједног књижевног удружења, као и ниједне друштвене или политичке странке и организације.
Ипак, чињеница да нема чланску карту припадности било коме, не спречава ову младу Косовку да буде врло активна по питању борбе за праве вреднсти и друштвеног активизма који за циљ има промоцију традиције, културе, хуманизма и одбране „српског Космета“! Недавно је организовала аукцијску продају одређеног броја примерака своје збирке „Источник“, а сав прикупљени новац наменила је лечењу једне своје тешко болесне суграђанке! Но, ако у разговору са Невеном поменете Косово и ту станете — у старту ће вас исправити! Рећи ће вам: Каже се Косово и Метохија — никако другачије! И управо су Космет, православље и њена породица основни мотиви с којима ова песникиња корача кроз живот и поезију. Такође, прошлогодишње литије у Црној Гори које је Невена здушно подржавала и кроз јавне иступе и самим својим присуством, дале су јој додатни мотив да настави са радом на новој збирци песама „Духовницe“ која ће бити строго духовне и верске тематике, а за коју је благослов добила лично од покојног митрополита црногорско-примерског Амфилохија Радовића.
СРБИЈО СТАВИ ПРСТ НА ЧЕЛО!
Поднаслов „Србијо стави прст на чело“ је само блажа верзија од оних сурових и рогобатих — а за ову прилику можда и исправнијих речи: Србијо стиди се! Без обзира на све своје квалитете; на факултетску диплому, као и на већ стечену високу компетенцију у домену књижевности — Невена је и даље незапослена! Ако јој је условно речено за „утеху“, друштво на бироу прави јој њен супруг Петар — још један власник високошколске дипломе у кући Милосављевића; дипломе која од њихове општине није препозната као потребна. Двоје младих и образованих људи — родитељи два сина! Двоје људи који упорно остају да живе тамо где је данас најтеже и живети и преживети, немају ни најмањи стимуланс од државе, чак ни тај да им се у најбољим и животно најјачим годинама кроз посао за који су се школовали омогући да остваре своју егзистенцију.
Парадоксално је то — да њихова општина Звечан, као и оближња Северна Косовска Митровица, према доступним подацима заједно имају свега 7% становника са факултетским дипломама, док на позицијама у разним државним институцијама које и даље чврсто држи Република Србија — а на којима по слову закона морају бити запослене особе за факултетским образовањем, ради више од 30% кадра средњошколског образовања!? Потезати причу: како и зашто — нема потребе! Знате и сами. Отворимо очи! Запитајмо се: Шта то данас боље чува и српски Космет, и уопште Србију и опстанак биолошке масе нашег народа од оваквих људи?! Борба за те људе, уједно је борба и за оне праве вредности на које се сви често позивамо. Конкретно на примеру Невене — тешко је замислити да особа до тих година на приватном, као и на пословном плану — што су у њеном случају образовање и књижевност може постићи више. Да поновим: Професорка српске књижевности и језика; рецезент, лектор и уредник на 50 књижевних дела; ауторка фантастичне збирке „Источник“; добитница двадесетак домаћих и међународних књижевних награда и признања; такође ауторка која у најави спрема нову збирку која ће бити омаж српској духовности, култури и традицији, односно Светосавском корену српског народа.
Представити и промовисати ову девојку као позитиван пример наше епохе — борити се за Невену и разне друге „Невене“ широм Србије данас, значи борити се за боље сутра наше деце и наших унука! Јер, можда нам рецимо, баш ти наши унуци сутра неће опростити ако се према светлим примерима свог времена понашамо равнодушно! Невену Милосављевић ми данас можемо наћи у Звезану на северу српског Космета, док ће је они вероватно — заједно са осталим великанима наше поезије наћи и пронаћи у лектири српске књижевности. Прочитајте песме и упознајте се са радом ове песникиње — није тешко закључити, да ће јој једном тамо и бити место.
