Све нам се више чини да нам је све оно што нам недостаје као једном народу, Бог надоместио даривањем огромног броја јунака и то толиких јунака да нам чак и ту фали нека друга, јача реч којом би назвали такве људе. Прота Илија Билбија је један од њих…
Гаврило је, како пише у крштеници, рођен 13. јула 1894. године. Мајка Марија-Нана је тога дана, по великој врућини, купила сено са заовом на ливади. Навече је музла краву и родила уз огњиште Гаврила. Рођаци су ракијом наздравили Петру кад се увече вратио кући, а сестра Мара је за лепу вест добила бошћу. Пожурили су до суседног села Угарка да потраже проту Илију Билбију да га крсти, јер су се бојали да га, ако умре, не могу сахранити на сеоском гробљу. Тада су деца на порођају лако умирала. Прота Илија, див од човека, дао му је име Гаврило. То је исти онај протa који је био вођа устанка у Црнопоточкој буни са војводом Голубом Бабићем.
После атентата, када је почело суђење, аустријске власти су тражиле од проте Илије Билбије да преправи Гаврилову крштеницу и упише други датум. хтели су да буде старији за двадесетак дана – да испадне да је имао двадесет година када је извршио атентат. Тада би, по аустријским законима, био пунолетан и, наравно, осуђен на смрт. Иначе, Гаврила је од смртне казне спасло једно слово у крштеници, односно у матичним књигама. Наиме, прота Илија Билбија направио је словну грешку: у црквеној крштеници уписао је нетачан датум Гавриловог рођења – 13. јуна 1894. (уместо „л“ ставио је „н“), а у матичној књизи исправан датум 13. јул. Ово је био предмет расправе између тужиоца и браниоца. Тужилац је тражио да се као датум Принциповог рођења прихвати 13. јун, како стоји у крштеници, што би значило да је Принцип у тренутку атентата (28. јун) имао 20 година и 15 дана, односно био пунолетан и аутоматски би му следила смртна казна. Међутим знајући то, храбри прота Илија на то није пристао па су га аустријске власти и шуцкори погубили у Ливну и то на најсвирепнији могући начин. Мучили су га до изнемоглости, а затим су га везали коњима за репове. Прота је добро знао да својом одлуком шта год одлучио може спасити само једну главу и то своју јер су Гаврилови дани били свакако одбројани било то у затворским мукама или на вешалима, ипак одлучио је да сачува свој образ и да нам свима да историјски пример поштовања јунака који су гинули за слободу свих. Прота Илија је изабрао небеско царство пре оног овоземаљског и тако у њему стао раме уз раме са Лазаром, Милошем, Гаврилом…
Након одлуке Илије да не промени датум рођења и његове погибије, судско веће није имало изборе сем да одбије образложење тужиоца и као датум рођења прихвати податак из званичних матичних књига. То је Гаврила Принципа спасло најтеже казне и дало му још неко време живота, за које је написао оне најпознатије песме и реченице које нам је оставио у аманет за век и векова.
