Трофеј Жила Римеа намењен победнику Светског првенства изазвао је дивљење љубитеља фудбала и често био мета пљачкаша, а невероватне приче везане за „свети грал“ најважније споредне ствари на свету достојне су и холивудских филмова.
1966. године одржано је СП у Енглеској, прваци су први и једини пут постали Енглези предвођени Бобијем Чарлтоном, Бобијем Муром и Џефом Харстом! У финалу су савладали Западну Немачку 4:2 уз хет-трик Харста.
ФА је трофеј добио у јануару 1966. Углавном су га чували у свом седишту званом Ланкастер Гејт. Повремено су га мицали због неких изложби, а једна таква била је 19. марта. Фирма Степмекс добила је дозволу да изложи трофеј уз услов да поред њега константно буду два чувара. Трофеј је био осигуран на 30 хиљада фунти, иако је сам вредео око 3000 фунти.
20. марта у поподневној смени чувара трофеј је нестао! Нови чувари су приметили да је неко ушао на задња врата просторије у којој је био изложен трофеј. Лопови су били брзи, вратили се истим путем којим су и дошли, а нико их није видео. Следећи дан прича је обишла свет, а чувари су покушали избећи срамоту описивајући потенцијалне крадљивце, али нису добро ускладили приче па су дали различите описе.
У то време фудбалски и државни функционери Енглеске доживели су крађу као велику националну срамоту и чинили су све да украдени пехар врате. Док вест још није доспела у медије Фудбалска асоцијација Енглеске потрудила се да што више заташка ствар.
Ангажован је скулптор Џорџ Бирд да изради реплику трофеја, док је истрагу у највећој тајности спроводио детектив „Скотланд јарда“ Бил Литл. Ипак, таква тајна није могла дуго да се чува, тако да је јавност сазнала о великој крађи.
Председник Фудбалског савеза Енглеске Џо Мерс неколико дана касније добио анониман позив. Речено му је да ће му бити достављен пакет на адресу Фудбалског Клуба Челси! У пакету је био помични део трофеја и захтев за 15 хиљада фунти у замену за трофеј.
На поруци је писало: „За мене то је само комад злата. Ако не добијем одговор до четвртка или петка, рачунам да ће бити (трофеј) бити спреман за лонац (топљење)“.
Контактирао је полицију и договорили су примопредају која је била донекле безуспешна. Успели су пронаћи кривца- Едварда Бечлија, ситног лопова и продавца половних аутомобила, али нису успели пронаћи трофеј.
Тада на сцену ступа један пас! Наиме, дан касније Дејвид Корбет шетао је улицама Лондона са својим Псом Пиклсом. Пиклс је нешто њушкао около, а затим се зауставио код једног жбуна. Пронашао је пакет у ком је био неки предмет умотан у старе новине. То је био, ни мање ни више, него трофеј Жила Римеа!
Тако је пас Пиклс постао звезда. Појавио се у неколико ТВ емисија и филмова. Господин Корбет је добио награду од шест хиљада фунти. Пас је постао херој Енглеске. Нажалост, годину дана касније је преминуо тако што се удавио о свој поводац јурећи мачку. Сахрањен је у дворишту, а његова огрлица се налази у Националном Фудбалском Музеју у Манчестеру.
Након тријумфа Енглеске „Трофеј Жила Римеа“ је остао на Острву наредне четири године. Након што је Бразил 1970. године освојио и трећи наслов светског првака, ФИФА је одлучила да трофеј остави у трајно власништво „кариокама“.
1983. године фудбалски свет је шокирала вест да је пехар поново украден, овога пута из просторија Фудбалског савеза Бразила у Рио де Жанеиру.
На жалост, овога пута није било пса Пиклса да спасе ствар. Након последње крађе пехар никада више није нађен па се предпоставља да су га лопови претопили у златне шипке. Ово је уједно и крај саге трофеја који је представљао истински „свети грал“ светског фудбала.
Извор: kurir.rs
