Вест да је у Србији у долини реке Јадар пронађен досад непознат минерал по хемијској грађи веома сличан супстанци за коју се веровало да је само фикција – магични кристал криптонит пред којим Супермен губи моћи – била је у фокусу многих домаћих и светских медија.
Од новог минерала који је назван јадарит очекивало се много, како за британско аустријску компанију РИО Тинто, која већ дуже од деценије врши истраживања, тако и за развој лозничког краја.
До његове експлоатације ипак још није дошло, а према последњим најавама, отварање рудника планирано је за 2023. годину.
Састав криптонита открио је минеролог др Крис Стенли, који је са тимом стручњака из Канаде проучавао материјал који је у Лондон стигао из лозничког рудника.
„Пронађен је приликом ископавања дубоко у стенама у Србији. Утврдили смо хемијски састав и структуру уз помоћ научног тима из Канаде и кад сам на интернету гуглао хидроксид-натријум-литијум-боросиликата, што је тачан хемијски састав овог минерала, добио сам директан погодак. У чланку на интернет енциклопедији, Википедији, писало је да је то хемијски састав криптонита. Када сам то видео, замало сам пао са столице“, изјавио је својевремено Стенли.
За разлику од измишљеног криптонита, јадарит не садржи флуор и није зелене боје, али такође постаје флуоресцентан кад је осветљен ултраљубичастом светлошћу.
„Откривен је 2004. године, у оквиру теренских радова, а признат је 2007. године као нови минерал. Присутан је само код Лознице, на том једном једином месту. Процењује се да се на налазишту налази око 135 милиона тона овог јединственог минерала“, каже за Спутњик професор рударско геолошког факултета Владимир Симић.
Налазиште у Србији може да подмири више од двадесет процената светске потражње за литијумским батеријама и возилима на електрични погон. Овај минерал има широку примену и у ракетној индустрији.
„Специфичан је баш због тога што садржи и литијум и бор. У Србији постоје други минерали који садрже бор, али они немају литијум. А јадарит може да буде руда и литијума и бора“, прецизира професор Симић.
Србија је богата минералима и сваке године се откривају нова налазишта. Међутим, због недостатка средстава, наша земља није у могућности да истраживања врши сама и тај посао се препушта странцима.
Концесије за истраживање налазишта сировина које Србија одобрава трају максимално 30 година, после чега држава, ако нешто у налазишту остане, може и да га сама експлоатише.
Истраживање експлоатација јадарита поверено је компанији РИО Сава, ћерки фирме светског гиганта РИО Тинто, која је у овај пројекат уложила више од 90 милиона долара.
Према проценама, вредност налазишта код Лознице износи око 10 милијарди долара. Цена литијум карбоната у последње три године се утростручила, па једна тона „белог злата“ данас кошта 12.500 долара.
Професор рударско геолошког факултета Владимир Симић истиче да је Јадарски басен пре доласка страних компанија истраживан десетинама година на уран.
„Истраживале су га домаће компаније у време социјализма. Убеђен сам да је сигурно у десетак бушотина морао да буде набушен и јадарит. Али тада је био другачији принцип истраживања, ако је неко истраживао уран, он је само то истраживао и ако нађе било шта друго што нема везе са том минералном сировином, то се у највећем броју случајева једноставно није анализирало.“
Он додаје да су истраживања веома скупа и захтевају велика улагања, а док не почне експлоатација, од тога не постоји никаква корист.
„За неке минералне сировине истраживања могу да трају и 10-20 година. Рудник се отвара тек ако студије покажу да је то исплативо. Наша држава, практично још од краја ’80-их нема средстава за озбиљна геолошка истраживања“, наводи Симић.
Иначе, по Србији тренутно копа преко десет светских компанија у потрази за рудним благом, а најактивније су канадске и америчке. Истраживање готово свих налазишта, осим угља, препуштена су странцима. Процене су да Србија лежи на око два милиона тона олова и цинка, више милиона тона бакра, око 20 тона злата и око четири милијарде тона угља.
С друге стране, Србија наплаћује накнаду за истраживање која иде директно у буџет, а странци улажу у локалну самоуправу и упошљавају део привреде.
Јелена Вучићевић
