Будући премијер тзв. Косова и лидер Самоопредељења Аљбин Курти релативно скоро је променио своје српско презиме, пише портал „Космет инфо“.
Његова породица се, наиме, презивала Куртовић, а и данас у завичају његовог оца Заима, у селу Сукобин, у улцињској општини, на самој граници Црне Горе са Албанијом, живе најближи рођаци овог политичара који се упркос исламизацији и албанизацији, и даље презивају Куртовићи, наводи овај медиј. Они су, тврди се, у релативно блиским рођачким односима са православним Куртовићима који се изјашњавају као Срби.
Да је Куртијево порекло српско, у улцињској општини знају сви. Томе, међутим, не придају велики значај, јер, како овде кажу, они су већ генерацијама Албанци, и „што је било – било је“.
Српски и албански језик се у кућама Куртовића и Куртија у Сукобину и у самом Улцињу и данас равноправно користи. Као и код многих Улцињана.
И није, како наводе, само Куртијева породица албанизована, „већ је у скорој прошлости тај процес ‘закачио’ и многе друге српске фамилије у овом крају“.
Тако се у етнички албанском селу Владимир, које је непосредно до Сукобина, као и његовој широј околини (али и у Остросу који припада општини Бар) дан данас могу срести бројне породице са презименима Калезић, Ковачевић, Ћеранић, Пековић, Поповић и друге. Сви се они изјашњавају национално као Албанци, иако не крију да су свесни српских коријена.
Последњих година изражен је тренд промене презимена која се завршавају на „ић“. Тако се, примера ради, дугогодишњи политички лидер црногорских Албанаца Мехмет Бардхи, презивао Бардић, и лично он је променио презиме, а не његови преци.
Српско порекло, како су посведочили бројни историчари у Црној Гори, има и актуелни црногорски амбасадор на тзв. Косову, Ферхат Диноша.
„Лично немам сазнања о пореклу Куртија, али Црна Гора је мала, и ту се ништа не може сакрити. Свако свакоме зна порекло, а ако се томе дода да традиционални Црногорци јако воле историју и да до ње велика већина веома држи, онда нема промашаја и места за нагађања или скривања било каквог важног момента, нарочито када је реч о пореклу породица“ – казао је уредник портала ИН4С и аналитичар Гојко Раичевић.
Уколико је то тако, наводи Раичевић, онда у чињеници да је Курти пореклом Србин треба и тражити „оправдање“ за његову опседнутост српским народом на Косову и Метохији и екстремизам који нескривено демонстрира, нарочито према изабраним представницима српског народа у јужној покрајини.
„Није то ништа ново. Имате и случај Хашима Тачија, који српски говори једнако добро као и Курти, али за разлику од лидера Самоопредељења на званичним сусретима толико упорно одбија да га проговори да би се могло помислити да је у најбољем случају – нем. За његовог прадеда се зна да је био православни свештеник Никодим Даниловић, пореклом из Мораче у Црној Гори, али би овај да ту прошлост своје фамилије најрадије гумицом избрише. Зато се и доказивао кроз ‘ОВК’. Најзад, Тачи је из општине Србица, последњем албанизованом месту у дреничком крају на Космету. И име места из кога је довољно говори ко су били његови становници“ – истиче Раичевић, наглашавајући да се на примеру данашњих албанских политичких првака можда најбоље потврђује да нису случајно настале многе опомињуће народне мудрости.
Досељеници на Космет, кућа у Улцињу
Отац Аљбина Куртија, Заим, доселио је у Приштину у време СФРЈ управо одавде, из улцињског села Сукобин, гје се и оженио албанком са Космета. У Сукобину поред осталих рођака Куртовића и Куртија, данас живи његов стриц Хамза.
Заим Курти има двоспратну кућу и у самом Улцињу, у близини Дома здравља. Слику те куће објавио је ових дана један црногорски дневник, наводећи сведочење мештана да Аљбина ту слабо гледају за разлику од његових родитеља који из Приштине често долазе, нарочито лети. И Исљам Калезић из Владимира је посведочио да познаје Куртијеву породицу, али и да нема превелика очекивања да ће будући премијер у привременим институцијама Приштине бити од велике користи свом завичају.
Аљбин који је својевремено био осуђен због тероризма на 15 година затвора, рођен је у Приштини 1975. године. Поједини албански медији на Космету раније су га доводили у везу са српским обавјештајним службама за које наводно ради, уз навођење је да је његов радикални екстремизам веома сумњив, нарочито ако се има у виду да је крајем 2001. одлуком Војислава Коштунице, тадашњег председника СРЈ, пуштен на слободу, што значи да је издршао свега годину и по дана затвора.
Космет и део Црне Горе види у „великој Албанији“
Аљбин Курти не крије своје стрмљење пројекту „велике Албаније“, у чијем саставу би, према замислима идеолога, поред јужне српске покрајине били и део Македоније и део Црне Горе, укључујући и његов Улцињ.
Лидер Самоопредељења чак на званичним састанцима у својим страначким просторијама тзв. косовску заставу и не користи, већ искључиво албанску.
