Полазећи од међународног и универзалног права сваке државе, да сама уређује и води своју унутрашњу и спољну политику, самостално и суверено, сматрам да као амбасадор Републике Србије у Црној Гори, поводом страдања српског народа у војно – полицијској злочиначкој акцији “Олуја”, имам на данашњи дан право и дужност дати, српско званично виђење.
Поштујући Црну Гору, као независну и међународно признату државу чланицу УН, и полазећи да у њој живи око 30% Срба, а око 43% њених грађана говоре српским језиком, у времену наглашене потребе, регионалне сарадње и стабилности, сматрамо свако слављење и на тај начин обележавање злочиначке акције “Олуја”, непримереним.
Посебно истичемо, да је имајући све ово у виду, готово несхватљиво и за нас неприхватљиво било какво славље. Тиме би практично значило да се слави етничко чишћење.
Прослава злочиначке акције “Олуја” је неприхватљива и представља насиље над истином и истинитим историјским сагледавањем. Без обзира на чест изостанак правде и често присутно лицемерја, као принцип у међународним односима, због чега се злочиначки аспект акције”Олуја” у делу међународне јавности систематски занемарује, морамо се у дипломатским односима залагати за истину. А нарочито имати у виду наш цивилизацијски дуг према жртвама. А истина је биланс злочиначке акције ”Олуја” – биланс који је трагичан.
4. августа 1995. године, оружане снаге Републике Хрватске извршиле су агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине (РСК) – упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, те да су представници РСК, дан пре у Женеви и Београду, прихватили предлог Међународне заједнице о мирном решењу сукоба. Ангажовано је око 200.000 војника, против око 230.000 житеља РКС (од којих само око 30.000 војника). За неколико дана неравноправне борбе, сломљен је отпор, а народ западне Крајине, њих више од 220.000, кренуо је у повлачење на исток, на пут са кога се више никад неће вратити на своја огњишта.
Тренутно се на листи погинулих и несталих Срба у злочиначкој акцији „Олуја” води 1.852 лица, од тога 65% цивила. Материјална штета настала злочиначком акцијом “Олуја” је несагледива: уништено је: 13.000 објеката, 352 трговине, 25.000 кућа, 410 радњи, 78 цркава, 96 музеја, 181 гробље, 920 споменика, 52 домова здравља, као и сви индустријски погони.
Демографски биланси су катастрофални и не дају простора другачијој дефиницији – до етничког чишћења. Према попису из 1991. године, у Хрватској је живело 581.663 Срба (12,2% од укупног становништва), док је попис из 2011. године, показао да у Хрватској има 186.633 Срба (4,36% од укупног становништва). Дакле, након грађанског рата и масовног егзодуса српског народа, број је пао за 2/3.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Због наведеног, од 2014. године Србија и Република Српска заједнички обележавају годишњицу страдања српског народа у Другом светском рату и у хрватској војној операцији злочиначке акције „Олуја”.
Међутим, док се годишњица злочиначке акције „Олуја” у Хрватској, прославља као велики празник, у Србији се примереније истини обележава као Дан сећања на страдале и прогнане Србе у тој злочиначкој оружаној акцији. Овакав начин обележавања је нужан, с обзиром да се данас све мање или готово не говори о геноциду над српским антифашистичким народом (као и над Јеврејима, Ромима и хрватским антифашистима), на тлу фашистичке нацистичке творевине Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. Стравична прича о концентрационом логору смрти Јасеновац, као и једином логору смрти за децу на свету у Млаки, обавијена је велом ћутања, иако је потпуно јасно да се злочини над српским народом на крају 20. века, не могу посматрати ван контекста злочина и геноцида из периода Другог светског рата. Желим овде да поменем јер Србија не заборавља своје добротворе Дијану Будисављевић, Аустријанку која је из дечијег логора Млака, спасила око 12.000 деце.
Као и свим добронамернима, којих је слава Богу свуда по свету довољно, упућујемо и позив званичницима Црне Горе да присуствују Дану сећања, тим пре што Србија никог не приморава да призна геноцид, већ само да искажу пијетет према српским жртвама и размотре славља над гробовима наших, а некада и заједничких сународника. Избегли би ризик шетње ”улицом Мила Будака” – творца концепта да српско питање у Хрватској треба решити тако што ће се трећина побити, трећина покрстити а трећина протерати. Подсетили би се да за протеривање готово четврт милиона Срба и убијање великог броја цивила и заробљеника, нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред Хашким трибуналом, те да ни хрватски генерали који су водили акцију нису правноснажно осуђени, односно сва тројица су ослобођена.
У сваком случају, сигуран сам да Црна Гора зна да је злочиначка акција “Олуја”, један од највећих злочина етничког чишћења у свету, после Другог светског рата, о чему нас је блаженопочивши митрополит Амфилохије сваке године у ово време подсећао, са више од 220.000 протераних, те да нема места никаквом слављењу трагедије српског народа, убијању цивила и деце. Можда и још важније да се чује да Србија, иако је дужна да памти и да не ћути, никада неће позивати на сукобе, јер жели мир и да се развија у пријатељској сарадњи са свим државама у региону.
Мир и стабилност су најважнији за српски народ, и зато Србија чини све да не одговара на бројне и честе провокативне поруке из региона. Међутим, нота бене, никада више неће бити злочиначке акције “Олуја” против српског народа, јер Србија то неће дозволити. Србија се не хвали својом снагом, нити прижељкује њено искушење, али је довољно јака да никада више не дозволи погром над својим народом, радећи са свим добронамерним људима и организацијама и свим државама и народима на изградњи бољег, стабилнијег, праведнијег и срећнијег мећународног поретка.
Др Владимир Божовић, амбасадор Републике Србије у Црној Гори
