Део неупућене јавности згрозио се над хапшењем Николе Сандуловића, јер наводно диктатор Вучић користи ванредно стање да затвара политичке неистомишљенике због критике и става.
Сандуловић, међутим, није никаква жртва, а још мање је неистомишљеник, или само неистомишљеник: овај безочни криминалац, описан у “Белој књизи” као потрчко и ситан дилер Шљукиног клана, има много прљавштина иза себе. Као подобан кадар досманлијског гарнитури, прво од Данице Драшковић (а, кажу да имају истог газду у Вашингтону) током владавине СПО-а у Београду добија киоск на Теразијама у знак захвалности за прљаве послове, а потом после Петог октобра постаје члан Ђинђићевог обезбеђења.
Сандуловић се и у самом преврату истакао руководећи акцијом заузимања полицијске станице у Мајке Јевросиме и отимањем оружја од којег је у годинама касније велики број људи остао без главе.
Током криминалне жуте владавине, радио је шта је хтео, уз потпуни имунитет – након убиства Ђинђића, лако се пребацио на сису Веље Илића и Воје Коштунице.
Тек сменом жутог картела, и он је изгубио моћ: остао је само пион амбасаде за прљаве послове. Не чак ни класична пета колона, већ најнижи слој те нечасне професије.
Управо у том својству, покушао је преко друштвених мрежа да шири панику, немир и хаос у Србији. То ради пета колона. Потом је ухапшен. То ради држава. Потом су странци стиснули да буде “ником ништа”. То раде амбасаде.
Посао државе је да истера до краја. Због себе и због свих нас. И да не да џелату, а овај криминалац то јесте, да глуми жртву, јер он то није. Сви смо ми жртве њега и њему сличних.
Уосталом, замисли какав треба да си човек да Беба Поповић и Пера Луковић престану да раде са тобом јер си превелика љига и олош?
Томо Ловрековић
