О паду Милошевића написана је само једна реченица. Не спомиње се хапшење Милошевића, али се у једном делу, на маргини, описује да је преминуо у Хагу
Историја 20. века изучава се у програму за 8. разред основне школе. Kао што смо већ раније писали, деца управо у овом добу уче о страдању у Јасеновцу, Холокаусту, НДХ… Међутим, део ових лекција чини и прелаз у 21. век – ратови деведесетих година и пад Милошевића.
Слодобан Милошевић, српски, а потом и југословенски председник, до данас је остао контроверзна личност која буди не само сећања и емоције, већ и бескрајну расправу у његовој улози у кризи деведесетих година. У градиву из историје о њему се, ипак, не говори толико много колико је он обележио епоху деведесетих година. Многа питања о његовој улози у кризи остају затворена у историји за 8. разред.
Увод у целу причу о распаду Југославије јесте Титова смрт.
„Тито је умро 4. маја 1980. године у Љубљани. Његова смрт ођекнула је широм света и на његовој сахрани у Београду окупили су се водећи светски државници. Његови наследници смислили су паролу ‘И после Тита – Тито’ иако у Југославији после Титове смрти ништа више није било исто“, пише у уџбенику „Логоса“.
Спомињу се велике демонстрације осамдесетих година на Kосову и Метохији, светска дужничка и економска криза. Интереси република били су супротстављени, а продубљивала се и политичка криза.
„Економска и политичка криза се у деценији после Титове смрти претворила у кризу југословенске идеје уопште и неке републике почеле су да размишљају о независности. Југославија је живела још само у култури, захваљујући појави нове генерације талентованих младих уметника“, пише у уџбенику.
Међутим, са лепршаве, а подробно разрађене приче о „Бијелом дугмету“, Kустурици и Шербеџији прелази се на страницу с његовим ликом.
Увод у причу о Милошевићевој популарности поново нас враћа на косметску кризу.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
„Србију је током 1987. године захватио талас протеста због тешког стања на Kосову и Метохији. Милошевић је крајем априла отишао у Kосово Поље, где се срео с групом Срба који су му изнели своје жалбе и захтеве. Током сусрета избио је сукоб демонстраната са полицијом АП Kосова. Милошевић се окупљеним Србима обратио речима ‘Нико не сме да вас бије!’ Те речи остале су упамћене у историји. Слободан Милошевић стекао је огромну популарност и убрзо постао водећи политичар у Србији.“
Спомиње се даље и чувени Анте Марковић, али и све узаврелија ситуација у Југославији и буђење национализма.
„На Видовдан, 28. јуна 1989. године, на Газиместану (Kосово Поље) одржана је прослава 600. годишњице Kосовске битке, којој је присуствовало око милион људи. После скупа на Газиместану, односи Србије са Словенијом и Хрватском нагло су се погоршали (…) Говор на Газиместану био је повод и за промену политике САД и западних земаља према Слободану Милошевићу.“
На страни која говори о догађајима с краја деведесетих – Ибрахим Ругова, рушевине од НАТО бомби и – 5. октобар.
„Авиони НАТО-а су 24. марта 1999. године напали СРЈ, а бомбардовање се продужило до 9. јуна, када је Слободан Милошевић прихватио захтев да се Kосово и Метохија стави под контролу УН и да се у покрајини распореде мировне снаге под командом НАТО-а“.
О крају Милошевића дословно је написана једна реченица.
„После осам тешких година у бившој Југославији оружје је заћутало у лето 1999. Kрајем те године умро је хрватски председник Фрањо Туђман. Слободан Милошевић изгубио је изборе и отишао с власти после масовних демонстрација у Београду, 5. октобра 2000. године. Председник СРЈ постао је Војислав Kоштуница, а за председника Владе Србије јануара 2001. године изабран је Зоран Ђинђић.“
Након тога, говори се о повратку Југославије у Уједињене нације, о реформама, проглашењу Државне заједнице СЦГ и одвајању Црне Горе, новом уставу и непризнатом проглашењу независности тзв. Kосова.
Иначе, не спомиње се хапшење Милошевића, али се у једном делу, на маргини, описује да је преминуо у Хагу.