Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца прошле године је обележило свој велики јубилеј – 120 година постојања. Председник Србије Александар Вучић одликовао је удружење Сретењским орденом. Иначе, ова организација основана је 1903. годинепод називом Савез добровољаца Краљевине Србије, окупљала је учеснике ратова 1876‒1878. године и Херцеговачког устанка. Добровољце су организовали у балканским и Првом светском рату. После Првог светског рата удружење је одликовано Орденом Светог Саве Краљевине СХС и Орденом Југословенске круне Краљевине Југославије. Током Другог светског рата рад удружења је забрањен. По ослобођењу 1944. године обнављају рад, али их комунистичке власти убрзо забрањују 1947. године. Рад је обновљен тек 1969. Током деведесетих година, ово удружење је организовало одлазак српских добровољаца на ратишта широм бивше СФРЈ. Данас броји око 5000 чланова. Саговорник порталa Братство је Никола Филиповић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918.

С обзиром да је Удружење на чијем сте челу најстарија борачка организација у Србији са богатом традицијом, основана далеке 1903. године, под покровитељством краља Петра Првог Карађорђевића, и у данашњим временима је веома активна. Узимате учешће на многим државним церемонијама и манифестацијама када је реч о култури сећања. Који су то догађаји којима ваше удружење придаје највише пажње?
Најважнији датум који наше Удружење обележава свакако је Дан победе, 11. новембар, када обележавамо победу српске војске у Великом рату. Поред тога за нас је најважнији и Видовдан као дан који је посвећен старим ратницима (ветеранима) и свим палим борцима и добровољцима од Косовског боја до 2001. године.

У наш календар су црвеним словом уписани дан погибије Војводе Вука, симбола добровољаштва у Срба, 29. новембар; дан погибије Војислава Танкосића, 2. новембар; дан смрти ослободиоца Косова ђенерала Божидара Боже Јанковића, коме смо подигли споменик у Крађорђевом парку на Врачару, 7. јул; као и дан смрти Милунке Савић чији споменик откривамо у петак 31. маја у 12 часова у насељу Браће Јерковић на Вождовцу, 5. октобар.

Учествујемо у обележавању свих годишњица које се налазе у календару Владиног одбора за неговање традиције Владе Републике Србије.

Прошле године на Дан државности, из руку председника државе Александра Вучића уручен вам је Сретењски орден. Шта то одликовање значи за вас лично и удружење које представљате?
Сретењски орден који нам је уручио председник Републике Србије и Врховни командант Војске Србије треће је по реду одликовање којим смо одликовани, након Ордена Светога Саве Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Ордена Југословенске круне Краљевине Југославије.

Припала ми је изузетна част да као најмлађи председник најстаријег борачког и удружење за неговање традиције ослободилачких ратова Србије будем на челу у тренутку када прослављамо велики јубилеј и примим у име Удружења Сретењски орден. То представља изузетну част за мене лично, за Удружење и за све потомке српских ратних добровољаца.

Србија и Русија имају заједничке историјске датуме, када говоримо заједничкој борби и страдању. Да ли ваше Удружење посвећује пажњу и тим историјским догађајима?
Односи Русије и Србије трају не мало – 8 векова и наша историја у многоме се преплићеб али најважнија ствар коју морамо напоменути јесте да смо увек били на истој, правој страни. Као што смо напоменули 11. новембра увек одајемо почаст и Русима пали за Србе на Руском некропољу у Београду.

Наше Удружење покренуло је и обележавање 1. августа, дана када је Руска империја објавила рат централним силама и стала уз свој напаћени, братски српски народ. Морамо напоменути руску помоћ у одбрани Београда 1914. и 1915, руске добровољне болничарке на челу са Даријом Александровном и Руски експедициони корпус на Солунском фронту. Велику љубав потомци гаје према руском цару Николају II Романову који је дао благослов за формирање, финансирање и опремање Прве српске добровољачке дивизије која је из Добруџе упућена на Солунски фронт.

Сваке године на позив Амбасаде Руске Федерације у Београду присуствујемо обележавању Дана заштитника отаџбине, Дана победе над фашизмом, Дана словенске писмености…

Да ли ваше Удружење има сарадњу и контакте са руским ветеранским организацијама?
Удружење ратних добровољаца награђено је Граматом Руског комитета ветерана Великог отаџбинског рата 1996. године. У последњих неколико година успоставили смо и сарадњу и са Сверуском народном организацијом ветерана Бојево братсво. Као председник Удружења награђен сам њиховом Златном медаљом за изузетан допринос у очувању сећања на пале руске војнике и добровољце. Удружње је поводом 110 година од ослобођења Косова и Метохије у Првом балканском рату одликовало изванредног и опуномоћеног амбасадора Руске Федерације Александра Боцан-Харченка Златном медаљом Ђенерал Јанковић – Освећено Косово.

Србија се и данас бори за очување Космета као неодвојивог дела своје земље. Да ли из те борбе можемо изнети победу без наших традиционалних савезника? Када то кажем првенствено мислим на Русију.
Косово и Метохија неотуђиви су део Републике Србије. У борби за очување територијалног интегритета и суверенитета Ребулике Србије најважнија је резолуције СБ УН 1244, чији су гарант Уједињене Нације, али превасходно Руска Федерација и Народна Република Кина. Подршка Руске Федерације свакако је важна за нашу државу и наш народ што је показала недавно на гласању Скупштине Уједињених Нација о Сребреници.

За крај, питање које увек волим да поставим. Шта за вас представља идеја српско-руског братства?
Српско-руско братство темељи се на духовним и културним везама, на подршци Русије Србији у тешким тренуцима, али и подршци Србије Русији такође у тешким тренуцима. Србија је једина земља на тлу Европе, уз Белорусију, која није увела санкције Руској Федерацији упркос бројним притисцима.

Душан Опачић – Братство