Што се тиче нас, Срба, нисмо ми конзервативни, ми смо отпали од Бога и ако му се не вратимо неће од нас остати ништа.
Сада смо једна намргођена, умишљена, горда група аматера која бауља на зачељу цивилизацијске колоне народа. И уместо да се бавимо суштином, ми измишљамо топлу воду и хватамо мрвице са немачког и америчког стола. А они нам се смеју.
Једино нас Бог воли, а ми то не видимо.
Нема Србије без Светосавља, зато и јесте та држава на ивици понора, јер су унуци издали ђедове. Државност Србије је запечаћена Православљем, а не неким провизорним међународним законима и правом (свједоци смо како се то међународно право крши кад затреба Англосаксонцима).
И сад, порука Органима Србије: Оснујте Светосавски државни институт (СДИ); ударите јаче темеље, забодите стубове државе дубље, тамо гдје је тврдо, тврђа земља, наслоните их на стијену светосавску.
У супротном, вјетри историје ће нас све одувати.
Ми, Срби, морамо прво бити хришћани, па онда Срби, јер, у обрнутом случају, нисмо Срби већ марва.
Никола Пејаковић