Међународни сабор русофила, 19. по реду, под паролом „Бугарска и Европа биће јаче са Русијом“, одржан је средином септембра у селу Паниците на Старој планини (брдо испод реке Тунџа). Том приликом разговарали смо са Малиновим Николајем Семјоновим, генералним секретаром Међународног покрета русофила, почасним председником Националног покрета русофила Бугарске. Малинов је завршио историју на Кијевском државном универзитету 1993. Два пута је био посланик у бугарском парламенту. Носилац је и бројних међународних награда и одликовања.

Реците нам нешто више о разлозима организовања овог сабора? 
То је окупљање људи разних профила, љубитеља руске културе, совјетских или руских народних ношњи и униформи, ретро аутомобила итд. На неки начин, свако од ових људи има свој сабор. Наша религија је заснована на саборности, на постулатима карактеристичним за цезаропапизам и идеји катехона. Саборност је, такође, начин да се пронађе решење, односно одговори на питања, и да се кроз њих дође до одговарајућих консензуса. Зато је врло важно да се међусобно упознамо, разменимо мишљења, и да пронађемо у њима максималну општост. Ево, баш у 11 сати, погледали смо колико има посетилаца Сабора. Шездесет пет аутобуса из 80 региона државе. Ти аутобуси су били организовани и зато знам за све њих, а што се тиче аутомобила – то нисам ни могао да избројим. Дакле, план је да овде окупимо 5.000 људи, па и више. Могу да кажем да је ранијих година на Саборе долазило и до 40.000 људи, али видите – живимо у тешким временима. Ипак 135 од 230 региона је прошле године успело да скупи и снагу и ресурсе и дође овде. Још ћемо видети колико ће их бити данас.

Марта прошле године основан је Међународни покрет русофила. С каквим циљем? 
Знате, ако говоримо о неком комплексу идеја, то су идеје традиционалних вредности, моћне државе и мултиполарног света. Све наведене три тачке сежу у срж проблема – а то је да ли свет оставити једнополарном систему, какав је данас, или стварати мултиполарни. Морамо да схватимо да неће сви људи да живе по наређењима једнога центра који сам доноси одлуке. Ми данас живимо на међи система. И наравно, имамо потребу да будемо на правој страни историје. Људи не могу да бирају када и где ће се родити, не могу да бирају родитеље, али зато све друго могу да бирају.

Шта је за вас русофилство и одакле потреба да се формира овакав покрет? 
Русофилство је за мене разумевање, како сам рекао, на идејама цезаропапизма, катехона, саборности, разумевање критичне масе Словена који данас долазе у Русију са идејом очувања традиционалних вредности и мултиполарног система. Наша држава и народ су мали, условно речено, и не можемо се на прави начин одупрети, као што то може Русија, и зато се њој и окрећемо. Такви смо ми, такви су и Срби, и сви православни народи попут нас, па чак и неки делови западног света. Укратко, зато себе називамо русофилима, а мени је врло важно како ћу себе назвати пред Богом.

Овде видимо да у Бугарској има много русофила. Али када читамо бугарске масовне медије, видимо велику количину русофобије. Како то објашњавате?
Наш главни циљ сада је да покажемо да елита може да има једно и одређено мишљење, а народ потпуно другачије. Веома сам срећан што је 14. марта 2023. био основан Међународни покрет русофила. То је била наша основна молба председнику Путину, да се направи разлика између онога што жели елита и онога што жели народ. И већ 16. марта Путин се огласио са разумевањем. Сматрам то огромном духовном победом Међународног покрета русофила. И ми се тиме поносимо.

Недавно сам имамо прилику да разговарам с неколико бугарских студената историје и чини ми се да не студирају објективну, већ идеолошку историју. Шта мислите о томе и уопште о данашњем бугарском образовању и науци?
Као историчар, сматрам да историју пишу победници. А пошто је наша ствар исправна и праведна, ми ћемо победити и написаћемо правилну историју.

Руска опозиција (конкретно Moscowtimes) вас је одмах после мартовског конгреса назвала „маргиналним бугарским политичарем“ који „продаје руским властима љубав“, па чак и неомарксистом који ствара нову комунистичку интернационалну. Какве су ваше реакције на ове оптужбе? 
То су људи који имају кашу у главу. Свађати се с необразованима, злобнима и непријатељски настројеним људима је бесмислено. Ми ћемо наставити да градимо своју тврђаву, ево – када погледате око себе – видите нашу „маргиналност“ својим очима, то показују и анкете социолога, а технологија власти је нешто друго и зашто нам они не дозвољавају да постанемо део власти. Зато на њих не треба обраћати пажњу. Ако пси твога непријатеља лају на тебе, значи да си на правом путу.

Говори се о слому европске цивилизације, односно о потреби спасавања. Ово није први пут да Русија спасава европску цивилизацију, али она поново креће путем самоуништења и русофобије. Одакле вуку корене европски самодеструктивни импулси?
Из похлепе. Њима је потребно богатство Русије. Али најважније питање јесте војнотехничке природе, а то је да ће Русија победити. Наравно, питање је како ће то до краја бити спроведено, будући да и Русија има две партије – партију мира и партију рата. Велико је питање какав ће бити однос између те две тачке гледишта и како ће се то одразити на дешавања до краја. Од тога зависи какав ће бити наш светски поредак, од тога зависи колико ће бити висока и широка гвоздена завеса која се налази међу нама. Дакле, то су битна питања, а све остало је пена, коју ће историја опрати.

За Међународни покрет русофила чуло се и у Србији. Међутим, нисмо приметили да је формирана каква организација или да се неки покрет или организација придружила. Како све ово коментаришете и како коментаришете уопште положај Србије и ситуацију у њој?
Ситуација у погледу сарадње са Србима је одлична. И у Србији, као и код нас, има много русофила. Особа која води неформални покрет јесте Иван Костић, који привремено руководи партијом Двери. Он је јавно и отворено српски русофил, човек којег познајем већ више од 20 година. С њим је сарадња добра, успешна и плодна. Постоје одређени процеси који треба да се катализирају, да би се правилно развио русофилски покрет. На крају, постоји и Република Српска, која је још благотворнија од Србије у погледу те сарадње. Нас русофила има много, наших сусрета има такође много, али средства масовних информација нас или заобилазе или нас приказују искључиво са негативне стране. А када је у питању однос једнополарног и вишеполарног света, о томе су у потпуности престали да говоре. То је разлог зашто се многе ствари не чују, ми немамо средства масовних информација, осим својих сајтова – немамо друге ресурсе.

Рат у Украјини букти. Запад је заузео страну супротну Русији и позива у јединствени фронт. Људи су збуњени пропагандом. Која страна је на страни добра? 
Сваки рат је лоша ствар. Међутим, понекад када се одређене ситуације и историјски моменти не могу решити политичким путевима, онда долази до решавања тих питања на други начин. Као што сам већ рекао, наша ствар је исправна, и победа ће обавезно бити наша и нацизам у Украјини ће бити побеђен. У то нема сумње. Постоји још један моменат. Што се далекосежније оружје буде постављало по Украјини, то ће шира бити линија фронта. А ако је данас линија фронта 60-70 километара максимум, у случају присуства оружја које има домет 500, 600 или 700 км, онда ће се линија фронта померити на 1.000-1.200 км. И ми и ви, браћо Срби, упадамо у ту зону. И онда је питање да ли ћемо моћи да превазиђемо ствар у коју су умешане Србија, Мађарска и Турска до одређеног степена. Хтео бих да се у Бугарској пронађу снаге разума, које ће земљи обезбедити одговарајућу судбину. То је разлог зашто ми у Бугарској често идемо из једне кризе у другу – зато што народ хоће неутралност, хоће потпуно другачију линију, од те линије које се елита држи данас. Зато се надам да ће у наредних годину и по дана ти процеси кренути у позитивном смеру.

Реците нам, БРИКС припрема своју конференцију у Казању. Да ли своје место у тој организацији имају Србија и Бугарска?
БРИКС је супротстављен једнополарном свету. Све више сигнала указује на то да се Уједињене нације претварају у друштво једнополарног система. Зато су људи који не желе да се помире с тиме морали да створе своју организацију. Такви су закони политике. Ако против тебе иду авионима, потребни су ти авиони. Ако на тебе иду тенковима, потребни су ти тенкови. Не треба заборавити ни чињеницу да при Уједињеним нацијама Русија има право вета. Тако да борба за УН није још изгубљена. Рат се води на многим фронтовима, не само у војнотехничком смислу у Украјини, он се води и по линији транспортних коридора, он се води и по линији трговине, иде и по линији финансијско-валутног система, информационој линији… Све су то ратови од чијег судара зависи целокупна слика. И неће то бити брзо.

Руска култура има своје поштоваоце широм света. Овде се налазе и Италијани, Грци, Албанци и представници разних народа. Зашто та снага не може да уђе у парламенте својих држава?
Зато што је партијско-политички систем заснован на систему поделе власти. Ми смо на почетку разговора говорили о саборности, демократији, тоталитаризму. Саборност је нама дошла посредством Божијег апостола Исуса Христа и наше Богородице. То је принцип по којем треба да наставимо наш посао, у било којем систему. Синтагма да нема ништа боље од демократије је апсолутно нетачна теза. Има – саборност. То је оно што су нас учили наши преци, то нас учи наша вера и само тако можемо истрајати као праведан и хармоничан скуп наших народа у управљачком механизму.

Планови за будућност? 
Пре свега, надам се да ћемо доживети победу. Ситуација је тешка, много је губитака, много жртава, налазимо се у држави у којој је елита непријатељски настројена. Али најважније је да останемо на правој страни историје. Наставићемо да радимо свој посао.

Зоран Милошевић

[ПЕЧАТ]