Одлазећи председник Србије Томислав Николић честитао је данас Александру Вучићу победу на председничким изборима. Николић је у разговору за Спутњик оценио да су избори протекли онако како се он надао, у потпуно демократској атмосфери, да су показали озбиљност грађана и жељу већине да сами одлучују о својој судбини.
„Резултати су онакви какве сам очекивао. Био сам убеђен да кандидат Српске напредне странке мора да победи у првом кругу и да би практично други круг био неуспех, мада би победио и у другом кругу. Али, такав је однос снага. Видели сте и сами колики су проценат гласова остали освојили. Одавно се није десило да кандидат власти нема скоро никакву конкуренцију. Увек је, као по правилу, као и у другим државама, било другог круга у којем је кандидат опозиције увек могао да се нада, да се узда у подршку осталих из опозиције. То код нас није било баш често, али никада за представника владајуће структуре није било овако лако као што је то било на овим изборима“, истакао је Николић у екслузивном интервјуу за наш портал.
Чиме је по Вашем мишљењу премијер Вучић заслужио да нема другог круга?
— Свако заслужи оно што му се деси. Ја бих пре рекао да су остали заслужили тако мало гласова. Зато што су били самоуверени, ослоњени на истраживања која говоре да нови принципи кампање бацају у прошлост старе принципе, да је довољно да станеш пред камере сваког дана и по једну поруку пошаљеш, твитујеш или коментаришеш нешто на Фејсбуку, да имаш своју групу пријатеља који седе око тебе и говоре ти да све боље стојиш, а да је онај други све лошији. Затим, сви политичари који су данас актуелни у Србији, су некада били на власти па се грађани врло лако присете њихових резултата и како су живели у њихово време. Дакле, најозбиљнији кандидат опозиције имао је хипотеку њихових 16 одсто гласова или колико је освојио.
Више није ни могао зато што странка која га је кандидовала и подржала више није могла да освоји, тако да он ту уопште није имао свој лични резултат. То је био резултат Демократске странке и још понеког ко је мислио да неко ко никад није одлучивао о судбини земље може да се представи као човек који ће да буде председник државе, а у ствари, да га кандидује странка која је одлучивала о судбини земље, па су резултати били јако лоши. И народ разуме те варке. Тако да је Вучић издржао кампању какве смо увек радили. То су били митинзи, ослањање на велики број присутних, медијска промоција у којој је он неприкосновен. Тако да сам ја резултате знао и пре него што су били расписани избори.
Како коментаришете феномен Љубише Прелетачевића Белог који је заузео високо треће место?
— Надам се да је то било само за ове изборе, и да грађани Србије који су га гласали нису одлучили да тако схвате изборе за оне који после тога одлучују о њиховој судбини. Јер, тиме што се играте са гласом датим човеку који и сам за себе каже да уопште није озбиљан у томе, играте се са својом судбином и судбином своје деце. И о томе треба размислити. Ако ниси задовољан тиме како је Вучић обављао функцију председника Владе, прецртај листић или немој да изађеш на изборе. Не можеш да гласаш за некога ко то заиста није заслужио. То је мој став.
Да ли је Прелетачевић тиме понизио многе политичаре? Да. Они који су организовали Прелетачевића, који су одмах потрчали да са њиме праве интервјуе да би обрукали српски народ, грађане Србије, уствари су обрукали неке од политичара који себе сматрају великима, који троше државни новац, време на телевизији, који седе у Скупштини у клупама као роде на гнезду и само гракћу. Дакле, треба га озбиљно схватити, али треба упутити поуку грађанима пошто не верујем да он има било какву поуку. Треба упутити поуку грађанима да је тих 10 одсто гласова некоме требало.
Излазност је ипак мања него 2012. године. Шта је узрок томе?
— Не знам, то је питање мотивације. Ја мислим да је Александар Вучић мотивисао СНС, а да су остали, као унапред отписани, имали врло мале шансе да изведу бираче. Тако да ту треба тражити разлоге за делимичну или нешто слабију излазност. Једноставно, од 2012. године овде нема „људске“ опозиције, нема квалитетне опозиције, нема опозиције која би умела да пресече као што смо ми то у СНС урадили, да крену изнова и да им народ поверује да ће сад бити другачије. Ја сам основао странку, у претходној сам имао председника. А ови сада су сви председници. Не могу да кажу — понекад сам морао нешто да урадим зато што је тако говорио председник.
Мени је народ веровао, да сам по некад морао по нешто да говорим и што не мислим, зато што је тако рекао председник странке. И да кад будем председник, да никога нећу натерати да говори оно што сам нећу да говорим. Код ових других је већ сада јасно, они су председници странака и по њима се прави физиономија странке. И та физиономија која постоји, није могла да привуче велики број бирача. Значи, време је да неки политичари схвате да би народ гласао другачије да нису они на врху. Ја сам то једанпут доказао у СРС.
Мислим да то може опет да се докаже чак и у истој странци, а и у другим странкама. Једноставно, сада када се окренем иза себе и са 27 година страначког рада и стажа, мислим да је и мојој деци и мојим унуцима, досадило да слушају приче о странци у кући, а камоли грађанима Србије. Тако да мислим да је време да се у многим странкама појаве нови људи, нове идеје, да укрсте идеје. Ја то говорим са становишта да демократије нема без смене власти. Иначе, што се мене лично тиче, они не морају никада да ојачају.
Побеђиваће СНС и њени кандидати, али бих волео да и министри и сви остали понекад осете да им се неко примакао, зато што најбоље можете искоренити корупцију, мито и недемократију тиме што би министар био сигуран да може да се деси да на следећим изборима дође опозиција на власт. И да може да уђе у посед свих документа. Е, кад тога нема и када људи пливају како их река носи, онда то изгледа као што изгледа сада и ја се надама да ће СНС наћи мотива да води Србију без обзира што нема „људску“ опозицију.
Шта би се десило да сте ипак одлучили да се кандидујете?
— Па било је немогуће да одлучим да се кандидујем, ту су биле две варијанте. Или да кандидат будем ја или Александар Вучић. Када је странка одлучила да је Александара Вучић кандидат ја сам одмах заборавио на своју амбицију да будем председник још један мандат, пошто не бих личио на себе када бих изложио и грађане Србије, а посебно чланове СНС, дилеми да се опредељују између два човека из СНС-а. И пошто то не би било добро за Србију, а странка је одлучила, онда је само остало на мени да одлучим да ли подржавам или не тог кандидата. И ја сам одлучио. Подржао га, честитао му победу и… Идемо даље.
Планирате ли да се вратите у СНС једнога дана?
— Па не знам. Искрено, мислим да не.
Шта ће се сада дешавати да ли остајете у дневној политици и која ће бити ваша позиција убудуће?
— Видећемо, ја се не бих више бавио политиком али сам успоставио тако добре контакте за Србију да бих могао Србији да помогнем, рекао бих, незапамћеним пријатељством које имам са бар неколико председника држава са којима можемо много посла да обавимо и о томе ћу да разговарам и са Вучићем и са будућим премијером. За мене би најлакше било да заступам некога у Србији, али ја то не желим јер желим да заступам Србију и даље и да помогнем да заврши све своје тешке послове за које су јој потребне и Кина и Русија. И да онда стварно потпуно миран одем, свестан тога да сам урадио све што је било потребно. Нарочито после овог дочека у Кини, осећао бих се као неко ко је отишао пре него што је извршио своје обавезе према својој држави.
Да ли ће нови председник бити онако дистанциран од извршне власти као што сте били ви?
— Не знам. То остаје на новом председнику на његовом схватању уставних надлежности и овлашћења. Знате, председник који је председник странке не може да се уздржи да не утиче на извршну власт. Ја сам то знао и пре него што сам постао председник и зато сам поднео оставку на функцију председника странке и од тада сам два или три пута ушао у просторије СНС. Ослабио сам своју позицију, али сам знао да када кажем да сам председник свих грађана Србије, да то треба и да докажем. И желео сам то да докажем.
Нисам желео опозицију према својој функцији, посебно не да ме неко мрзи. Него, да људи кажу: волео бих да је неко други био изабран, али колико год да ми није драго, и колико год да слушам да га нападају, ја немам шта да замерим Томиславу Николићу. А верујте, ако ја немам шта да замерим свом петогодишњем раду, тешко ће наћи, чак и онај који ми је потпуно ненаклоњен, аргументацију, чврст доказ, нешто озбиљно што могу да ми натоваре као минус у петогодишњем мандату.
Извор: rs.sputniknews.com
