На предлог младог градоначелника Марка Ковачевића, Скупштина Општине Никшић проглашава Новака Ђоковића за почасног грађанина једног од најсрпскијих градова. До пре годину дана Ноле је био персона нон-грата у Црној Гори. По промисли Божијој у најлепшој држави напаћени народ доживљава божанску лепоту и правду. После величанственог устоличења у Цетињском Манастиру, уз Ђедову песму „Јечам жњела Косовка девојка“ и Нолетову “Весели се Српски роде“, добијамо почасног грађанина у лику најбољег тенисера света свих времена, четвороструког спортисте света. А изнад свега моралну и људску громаду, најсвестранијег горостаса. Песму „Весели се Српски роде“ чуо сам први пут од Нолета приликом дочека у његовом ресторану поводом прославе 311-те недеље на првом месту. У још једном од најсрпскијих градова Беранама постављен је највећи Нолетов мурал преко целог зида једне не баш мале зграде. Иначе, губитник луди од поплаве српских песама у Црној Гори и тробојки на сваком кораку.
Могу замислити како ће Монтенегрини пуцати од муке због овог гласања у Скупштини Општине Никшић, мада је било само 15 гласова против. Са њима око Нолета се у Србији слажу само Слободан и Фахрета, захваљујући којима је Ноле пре 15-так година избачен из клуба тајкуна Антеља због процене Живојиновића да је дечак болестан од срца и да је немогуће сарађивати са његовим оцем. Тајкун Зептер, такође, на његов наговор ускраћује финансијску помоћ малом тениском чуду. Пошто народ снује, а Бог одлучује, наша икона бива награђена од Господа на најбољи могући начин и Ноле постаје не само почасни грађанин свог Никшића, него и некрунисани владар Света. Поздрав за све дичне грађане Јасеновог поља!
Његови и наши непријатељи су доживели црне дане. Монтенегрини су у мишјој рупи а Слободан и Фахрета живе у обиљу свог материјалног неукуса, а о овим тајкунима ни трага ни гласа. Нема их бар у културном свету. О њима све најгоре.
Што се тиче Црне Горе, своде се биланси најуспешније туристичке летње сезоне. Шта мислите којих туриста је било највише?
У слободној држави сваке године биће све боље: у духовном смислу сигурно, а надајмо се и свеопштем напретку.
Молимо се Богу да буде попис ове године. Чини ми се да се иде у том правцу. Даће Бог!
Што се тиче оне наше јаче стране-цркве, радујмо се 26.септембру и устоличењу Владике Метохија у Ђурђевим Ступовима. Наш изузетно млади Дурмиторац може спокојно да иде у сусрет том чину ступања на трон будимљанско-никшићке епархије. За својих 45 година живота успео је да заврши Економски факултет, магистрира теологију, стичући знање и искуство у Цетињском Манастиру, храму Христовог васкрсења у Подгорици, Преображења у Жабљаку, Манастиру Сланци, а посебно незаменљиво искуство учење уз Патријарха Павла све до његовог упозорења. Био је учесник свих литија рачунајући и оне под Дурмитором по снежној олуји. Слика са крстом који је носио Исак Симићевић обишла је цео свет. Био је и у комунистичком казамату после пребијања и хапшења на најлепшем мосту на Ђурђевића Тари. Једном речју, врхунски је борац за Христову веру, страдалник, ухапшеник, достојан наследник Митрополита Амфилохија и Митрополита Јоаникија. Стицао је знања и у Солуну, учећи грчки језик. Лепо рече Митрополит Јоаникије да је устоличење на Цетињу одржало Црну Гору на путу Његошевог аманета, а да ће се сигурно тог Његошевог аманета као и Амфилохијевог држати новоустоличени епископ Методије.
Имам неодољиву жељу да присуствујем том чину, поготово што Беране нису исто што и Цетиње у смислу комунистичког наслеђа. Васојевићи су после Дробњака највеће српско племе у Црној Гори. Одатле је Карађорђе – бич тирјана, отац Србије, како рече Ловћенски тајновидац. Нажалост, Цетиње је од гнезда слободе и престонице Петровића, постало пријестоница комунистичко-усташке клике. Али доћи ће и то на своје.
Губитник је све више у проблему. Агенти ФБИ долазе у Црну Гору да истраже послове кавачко-шкаљарског клана и њихове везе са претходном државном мафијом. Постоје и други наговештаји брзом крају њихове владавине. Неумитно се ближе и избори у Подгорици и коначан институционалан слом Монтенегрина. Нека стрико узима за руку синовца и спашава га лошег друштва у које га је увео. Не знам шта ће са „грандиозним спомеником“!
Народ за такве људе и поступке лепо каже: „Тако је то кад их Бог нагрди“.
Одушевљен сам похвалама блаженопочившег Патријарха Павла на рачун Митрополита Јоаникија, који је, како рече Матија, мудро избегао други метак. Симболично је устоличен са неба, пошто га довезе хеликоптер народне војске ЦГ, а песмом га дочека најлепши свештенички хор и то са Ђедовом песмом. Наш Ђедо је ту песму свакодневно певао до задњег часа на овом свету, као да је прослављао одлазак у вечност.
Неки кажу да би лакше изнели ову борбу са Сотоном да је још жив. Наравно, било би боље и за њега и за нас, али ако слушамо његов аманет, нема изговора. Борба непрестана уз молитву и литије на други начин, као 26.септембра у Беранама.
Како би било да имамо световну власт, бар приближно као духовну. Чујем за договор ДФ и Демократа. Сјајно! Ако се још договоре са мањинама и Дританом, ако не, нови избори. Боже мој!
Што се тиче Амфилохијевог аманета у вези са Јасеновцем, постоје неки помаци. Србија покреће неке акције: лева обала Саве добија име „Обала Јасеновачких жртава“. Појављују се чланци угледних професора који раскринкавају покушаје ревизије броја јасеновачких жртава. Супротставимо се чињеницама. Професор Владимир Димитријевић износи тврдње специјалног Хитлеровог изасланика Хермана Нојбахера да је Немачка на Балкану окупирала само Грке и Србе. Сви остали су били на страни Фирера и Дучеа. Политика Фирерових савезника на Балкану сводила се на политику србоцида. Нојбахер каже да Хитлер од 1914 године има српски комплекс. Артуковић је јавно саопштавао да ће српство бити најрадикалније ликвидирано. У Загребу неће остати ниједан Србин, а у целој НДХ, Срби ће бити сведени на незнатну мањину. Поглавник је највише поверења у борби против Срба имао у Муслимане, којима даје велике привилегије. Са поносом носе фес.
Богдан Филов-ратни премијер Бугарске у свом дневнику бележи : „У разговорима са својим човеком од поверења, после сусрета са поглавником, сазнаје ставове Павелића по питању Срба. Да би се обрачунао са Србима морао је побити 400.000 људи до априла 1942 године.“ Тако је остварио само половину плана, а други део плана да побије још толико. Изводите закључке. Упоредите та дешавања са неким од данашњих понашања.
Исти циљеви само са новим средствима. Један од главних трикова Јосипа Броза да би градио лажно братство-јединство био је изједначавање Павелића и Недића. Колико је Недић протерао и побио Хрвата? Потсетимо се да су за 4 године лешеви жртава из НДХ непрестано стизали Савом у Београд.
Зато нека почетак откривања злочина жртава Јасеноваца буде Обала Јасеновачких Жртава.
Урадимо сви помало за сазнавање пуне истине.
ВЕСЕЛИ СЕ СРПСКИ РОДЕ!
