Хапшење пензионисаног официра ЈНА Веселина Шљиванчанина 2003. године било је брутално и готово филмско – полицајци су у поноћ гвозденим штанглама и маљевима избили блиндирана врата и упали му у стан, где су га ухапсили пред ћерком, а један од вођа те акције био је лидер ЛДП Чедомир Јовановић!
Овај детаљ је Шљиванчанин, који је деведесетих учествовао у ратним сукобима на простору бивше Југославије, открио у својој новој књизи „Ово је моја земља, овде ја командујем“, у којој пише, поред осталог, и о данима боравка у затвору у Хагу и сусретима с бившим председником Југославије Слободаном Милошевићем и лидером СРС Војиславом Шешељем.
Акција од 11 сати
- Због оптужнице Међународног суда у Хагу у ноћи између 12. и 13. јуна 2003. ухапшен сам у свом стану. У то време врло често сам морао спавати ван свог стана. Стално су вршене неке ружне пропаганде против мене. Било је разних претњи. Тог јутра дошао сам у стан око три сата. Већ око 14 сати јединице полиције дошле су испред зграде у којој станујем. Акција хапшења трајала је око једанаест сати. Пред зградом у којој станујем окупило се неколико хиљада грађана који су желели да спрече моје хапшење – пише Шљиванчанин.
Међу окупљенима су, наводи, били његова породица, пријатељи, родбина, другови, али и други грађани који су, како каже, пркосили неправди.
- Нисам хтео да се појављујем на тераси свог стана (полицајци су покушали да упадну изненада у мој стан, па су заглавили блиндарана врата која се нису могла откључати), веровао сам да ће разум преовладати и да ће полиција отићи. Било је довољно да ме било ко од руководилаца у војсци тада позове и ја бих отишао на разговор. На другој страни било је неколико стотина припадника полиције, који су сузавцима, пендрецима и најгрубљом силом растеривали грађане испред зграде. Обавештен сам да акцијом мог хапшења руководе Чедомир Јовановић и генерали полиције Сретен Лукић и Гури (Горан Радосављевић, прим. нов.) Дошли су у блиндираном BMW, али су их грађани каменицама брзо отерали од зграде у којој сам становао. После поноћи полицајци су гвозденим штанглама и маљевима избили блиндирана врата и ушли у стан – описује Шљиванчанин.
Ужасна ноћ
У стану су, додаје, били он, његова ћерка Оља и девојчица Марија, коју је његова ћерка подучавала енглески језик.
- Нисам пружао отпор, осим што нисам дозволио да ми ставе врећу на главу. Када су ме извели пред зграду, прискочило је још полицајаца. Савили су ми руке на леђа, везали ме и угурали у џип. Одвезли су ме у подрум полицијске зграде у Улици 29. новембра. Била је то ужасна и тешка ноћ – каже Шљиванчанин.
Мало познати детаљи из Хага Војислав Шешељ није хтео да ми помогне да напишем жалбу
Након пребацивања у Хаг Шљиванчанин је припремао жалбу за председника суда, али није имао адвоката. За савет је, пише у књизи, питао Милошевића, који га је упутио на Шешеља. Радикал, међутим, није хтео да му помогне. – Убеђивао ме је и предлагао ми да за адвоката узмем Мају Гојковић, тврдећи да је она најбољи адвокат и да ће он обезбедити да Маја дође у посету за месец дана, а да ја од управе тражим да ме посети – открио је Шљиванчанин.
