Велики митинг „Косово је Србија“ на данашњи дан 2008. године претворио се у нереде у центру Београда. Стотину ухапшених и повређених, демолирани Мекдоналдс ресторани, продавнице и амбасаде. Највећу буру у јавности изазвало је паљење Америчке амбасаде у Кнеза Милоша, а ту је пала и једна жртва. Млади Зоран Вујовић (20), иначе момак који је са својом породицом расељен са Косова у Нови Сад, изгорео је у епицентру нереда.
- Данас, 21. фебруара 2020. навршава се дванаест тужних година откако је трагично страдао наш вољени Зоран Вујовић, студент инжењерског менаџмента. Срећо наша, свака година је све болнија и празнија. Живећеш вечно, јер твоја младост, топао осмех и поглед, добра дела, не могу бити заборављени – написали су у читуљи данас његов отац Милан, мама Љиљана и брат Лазар.
Пошто се напад на амбасаду догодио после радног времена, у њој није било запослених, а маринци који су се налазили у комплексу амбасаде нису интервенисали.
Од стотинак повређених, чак 32 били су полицајци који су покушавали да смире узаврелу ситуацију, пошто је група људи кренула у Улицу кнеза Милоша, уместо да иду у Храм светог Саве, где је служен молебан. Питање које су многи истицали касније било је зашто полиција није превентивно заштитила дипломатске објекте.
Нереди су потрајали три сата, а полиција је морала да употреби силу и сузавац да би смирила ситуацију. Осим амбасаде САД, нападнуте су и амбасаде Хрватске и Турске.
Зграде су обновљене, али туга породице за младим Зораном трајаће док су живи. Момак је идентификован на основу личних предмета, а да би се потврдио његов идентитет, рађена је и ДНК анализа.
Чији ли су ови спаљени аутомобили, какве везе има Мек са Косовом? Зашто су, на крају, пљачкали излоге и однели патике? Да ли су се крађом патика борили за Косово?
Неки продавци су тих дана одлучили да се заштите, па су на своје излоге качили натписе „Косово је Србија“ и српске заставе, у нади да им нико због тога неће разбити излог.
Београђани су у чуду загледали новонасталу ситуацију у граду, а не треба заборавити да су ратне ране тада још биле свеже – девет година је прошло од бомбардовања, четири године од мартовског погрома, а пет од убиства Зорана Ђинђића.
У то време председник Србије је био Борис Тадић, а премијер Војислав Коштуница, па је тако и цела земља била на клацкалици између две идеологоје, „европске“ и „националистичке“ Србије, са свим друштвеним сукобима које је то носило.
Суђење полицајцима
Било је, као што је споменуто, критика на рад полиције у ноћи када су се нереди збили. Међутим, за непоступање оптужено је петоро полицајаца.
За „тешко дело против опште сигурности“ оптужени су Младен Ћурибак, Слободан Вуколић, Стеван Бјелић, Зорана Рашковић и Бојан Марковић.
Они су првобитно били оптужени и за „злоупотребу службеног положаја“, али суд није потврдио тај део оптужнице.
