Данима се у опозиционим медијима води, кобајаги интелектуална харанга против српске деснице и њеног лидера Мише Вацића!? И то све после његовог доласка у Шабац и оснивања градског одбора своје странке.
Данима на америчкој ТВ Н1 „плачу саговорници“, да је речник Вацића повратак на деведесете, јер је јавно говорио да ће „Зеленовић у Дрину“ ( мада верују да је много билижа Сава и да је у питању класичан лапсус!?), да ће „ напунити затворе са садашњим шабачким дахијама“ и тако даље, и тако даље…
Упиру се из све снаге да бране градоначелника Шапца, Небојшу Зеленовића за све оно зашта се једноставно не може одбранити: Да је власт узео на мала врата, без адекватне подршке народа, „ шибицарењем ментора Душана Петровића“!? Да је власт користио за мућке и „крађу из градског буџета“, зашта постоји и валидна пресуда Вишег суда у Шапцу, која је, за јавност, још увек „ на доради“ у Апелационом суду, по жалби осуђеног Зеленовића, али не по жалби на пресуду, него по жалби да је цео поступак застарео?! Није него. „ Шијо му га Ђура“…
Истина, уме да лидера српске деснице понесе високи национално-патриотски набој, па да изговори оно што и не би требало посленик јавне речи и политичар, понајмање „ оно са Дрином“?! Али, зар тај вокабулар својствен само српској политичкој сцени нису користили његови данашњи жестоки критичари и пљувачи, када су у другој половини деведесетих са београдских митинга поручивали брачном пару Милошевић-Марковић!? Зар ти исти то нису наставили у борби против СНС и Вучића лично? У чему је онда проблем? Једни могу све. Другима не дају ништа! Тада и сада, нису бринули о демократији, заштити људских права и личности, па ма какве оне биле… У чему је разлика онда њих и Вацића, ако га током само једне ТВ емисије неколико пута „уважени“ гости часте погрдама „ политички кловн“, „остатак деведесетих“…
Данас смо сведоци, да ти исти душебризници над демократијом у Србији, као дете у колевци љуљају једног другог бившег српског десничара, Бошка Обрадовића… Заборавили су брзо, све оно што је Обрадовић јавно годинама причао о њиховом „ вођи“, политичком профитеру, Драгану Ђиласу?! Да ли само због тога, што је и он стао у први ред иза овог „политичког Фирера“… Јел то цена њихове демократије, политичке правде и поштења?
Све то само иде у прилог тези, да је све дозвољено онима који се данас боре „свим средствима“ против Александра Вучића! Али, ништа није дозвољено онима, за које није ни доказано да су на страни Вучића, али се „основано сумња“, јер тај вербално напада његове политичке противнике!? Посебно што „јуриша“ на одавно разваљено досманлијско политичко упориште у Шапцу, које је иначе одавно скоро без икакве подршке Шапчана!
Док се они боре са све израженијим ширењем српске деснице по Србији, јер је многима доста лажне демократије и лакираних демократа, њиховог штићеника, шабачког градоначелника Небојше Зеленовића – баш брига за Шабац. У свом импровизованом кабинету, у згради Архива, задржава се дневно колико да попије кафу и покупи јутарње трачеве?! Онда седа у службени ауто и о трошку својих суграђана „ вата зјале по Србији“, јер очигледно да за боље нити јесте нити уме! Он још не зна, да је „оно што му је нови ментор и мецена Ђилас обећао“, слободно може „ да окачи мачку о реп“…
П.С. Срамно је и понижавајуће за новинарски еснаф, да за ТВ Н1 није тема када Зеленовић за говорницом Скупштине Шапца јавно назива новинаре Kоперникуса медијским убицама, без иједног аргумента за изречено, а данима „цвиле“ зато што је један други политичар за њега рекао „ да ће у Дрину или затвор“…
