Стив Бенон, икона америчких, а сада и европских десничара, постао је ноћна мора ЕУ и Брисела пред изборе за Европски парламент наредне године, након што је преузео оперативне послове за довођење на власт што више антиевропских влада.
ВОЈНИК, НАУЧНИК, БАНКАР, ФИЛМСКИ ПРОДУЦЕНТ…
Стив Бенон, стратег побједе Доналда Трампа на америчким предсједничким изборима, није било ко. Ријеч је о једном од најобразованијих активних политичких савјетника и мајстора за политичко-идеолошки маркетинг, са више факултетских диплома и великим искуством /не само/ у политици.
Бенон најављује помоћ и савјетничку улогу свакој партији у земљама ЕУ која се залаже за преуређење Уније и има евроскептичне погледе.
Бенон је стао уз мађарског премијера Виктора Орбана, министра унутрашњих послова Италије Матеа Салвинија, стари је пријатељ лидера француске деснице Марин ле Пен, све чешћи је гост чешког предсједника Милоша Земана, те радо виђен у Варшави, која је у сталном спору са Бриселом.
Стив Бенон завршио је приватну католичку војну школу Припремни бенедиктински колеџ, студирао је на Вирџинија политехничком институту и државном универзитету /Вирџинија теч/, дипломирао је урбанизам, а током војне службе постао је магистар у области националне безбједности.
Био је један од најбољих полазника престижне Харвард бизнис-школе, гдје је стекао још једну магистратуру.
Бавио се обавјештајним радом у морнарици, био је банкар и потпредсједник једне од највећих банака у свијету Голдман Сакса, и то као инвестициони банкар.
Касније је покренуо властиту компанију „Бенон.ко“ специјализовану за медије.
Онда је отишао у науку и бавио се еко-пројектом „Биосфера два“. То је затворени еко-систем који је данас у власништву универзитета у Аризони и један је од кључних истраживачких центара за изучавање еколошких система. Бенон је био директор.
У Холивуду је продуцирао 18 филмова између 1991. и 2016. године, да би затим покренуо „Брајтбарт“, десничарски портал који је убрзо стекао велику популарност и на крају помогао Трампу да од аутсајдера постане станар Бијеле куће.
„ВАРВАРИН“ ИЗ „БРАЈТБАРТА“
„Брајтбарт“ је био једини већи медиј у САД који је отворено подржао Трампову кандидатуру. Иако је Трамп имао подршку половине америчког бирачког тијела, форсирало га је тек два одсто америчких медија.
Бенона је тај податак учврстио у увјерењу да демократија у правом облику не постоји и да медији не одражавају јавно мишљење већ раде онако их усмјеравају и креирају.
Архитекта Трампове побједе, којег је Трамп под притиском естаблишмента морао да се одрекне, сада се окренуо промјенама у ЕУ.
„Варварин Бенон“ /надимак који је „поносно прихватио“/ постаје ноћна мора Брисела, ионако суоченог са растом евроскептичних партија, које у све већем броју улазе у Европски парламент.
„Осјећам се снажним. Сад сам слободан. Моје су руке опет на мом оружју. Неко је рекао да сам `варварин`. Ја дефинитивно желим да згазим своје противнике.
Немојте у то сумњати. Направио сам машину од `Брајтбарта`. Сад се враћам. Покренућу ту машину“, поручио је Бенон након одласка из Бијеле куће, пред „европску турнеју“, која означава почетак уједињавања евроскепричних партија.
СМРТ БИРОКРАТИЈИ
Шта жели овај изузетно образовани и по ЕУ опасан човјек?
Он снажно заговара већи порез за оне који зарађују преко пет милиона долара годишње, али и увођење знатно мањих државних намета средњој класи.
Заговара снажна улагања у инфраструктурне пројекте. Противник је спасавања пропалих корпорација новцем пореских обвезника.
Веома се залаже за смањење бирократије, чији су прави примјер Брисел и централа ЕУ. У центар конзервативне револуције ставља „деконструкцију бирократске државе“.
Бенон се противи америчким војним интервенцијама у другим државама, укључујући проширење америчког ангажмана у Авганистану, Сирији и Венецуели.
Он подржава поправљање односа са Русијом и противник је трке у атомском наоружању. Истовремено, снажно подржава повлачење САД из споразума са Ираном, који сматра екстремно опасним.
Његова доктрина је да ће Иран, Турска и Кина формирати нову осовину која ће „поставити изазов Западу“, а Турску сматра „највећом опасношћу за САД“, далеко опаснијом од Ирана. Палестинског предсједника Махмуда Абаса сматра терористом.
САДАШЊА ЕУ НЕ МОЖЕ ПРЕЖИВЈЕТИ
Бенон је својом подршком евроскептицима објавио рат европским лидерима – француском предсједнику Емануелу Макрону и њемачком канцелару Ангели Меркел, те цијелом садашњем устројству ЕУ.
Да не буде забуне у вези са његовим циљевима, Бенон је пред чешким лидером Милошем Земаном јасно поручио да садашња Европа не може преживјети, те да јој је потребна реформа.
Неки политички аналитичари сматрају да Бенон нема шанси против Брисела, те да Европа није Америка, мислећи при томе на различите политичке климе.
Али, нико у САД међу великим медијима и политичким круговима „није давао ни пет центи“ да ће Трамп побиједити противкандидата на предсједничким изборима у САД Хилари Клинтон – нико сем „варварина Бенона“.
Данас сви знају ко је у Бијелој кући.
