Док се патриотске српске снаге и верујући православни народ мирно и достојанствено боре за очување светиња у Црној Гори, суочени са прогонима, хапшењима и пребијањима од стране црногорске полиције и других полуга криминогеног режима Мила Ђукановића, политички маргиналци из Србије, којима је национални интерес нешто потпуно страно и непознато, користе ову ситуацију како би ушићарили неки ситни поен и наставили да пливају по политичком муљу које им толико прија.
Тако се нашао позван да прилике у Црној Гори на себи својствен начин коментарише и Вук Јеремић, финансијски „стручњак“, иначе председник Народне странке и бивши министар спољних послова Србије, у време чијег мандата су ударени темељи „косовске независности“, а Срби у Црној Гори доведени у положај грађана другог реда чиме су створени услови за напад на српски народ и цркву, којем актуелно сведочимо, док је он у то време склапао послове са Партиком Хоом и вређао српски народ у пријатељским разговорима са Миланом Роћеном, једним од Ђукановићевих најповерљивијих сарадника.
Јеремић, наиме, на најприземнији начин износи потпуно неосноване и небулозне оптужбе против највишег државног руководства Србије да стоји иза актуелних потеза црногорског режима и напада на Српску православну цркву, како би заједничким снагама угрозили митрополита црногорско – приморског Амфилохија, у чију се заштиту Јеремић наводно ставља.
Међутим, у својој конфузној тиради, чија је главна идеја водиља, како се чини, патолошка мржња према Председнику Србије, Јеремић заборавља да помене да српско државно руководство од почетка ових дешавање улаже велике напоре да, поштујући све међународне прописе и конвенције, као и црногорско унутрашње законодавство и уз потпуно уважавање црногорских институција, какве год оне биле, стане у заштиту верника и великодостојника СПЦ, према којима у овим тешким и преломним тренуцима, као што је то и до сада био случај, изражава велико поштовање и солидарност, свесно тежине и озбиљности њиховог положаја.
Свима је јасно да је Јеремићу опстанак на политичкој сцени Србије једини светионик на мрачном хоризонту, док пробушена лађа његове политичке партије неповратно тоне, али чак и њему треба да буде јасно да борба верујућег народа за очување својих светиња не сме и не може бити коришћена за стицање јефтиних политичких поена, који тешко да ће му помоћи да икада пређе изборни цензус и да као потпуни апсурд поново дође у ситуацију да му посао буде брига о српским националним интересима. Јер ако је због кратког боравка на власти био спреман да се одрекне Косова и Метохије и де факто га уступи албанским терористима, велико је питање шта је све спреман да уступи и чега да се све одрекне да би се поново вратио на власт.
