Под паролом одбране „демократије“, Запад после пројекта самопроглашеног председника Венецуеле Хуана Гваида, наставља стратегију подршке самозванцима — дочекује раширених руку Светлану Тихановску као „легитимног представника“ Белорусије.
Мантра о мисији САД и Запада у одбрани демократског света добија нови замах с доласком Џоа Бајдена у Белу кућу. Западне демократије су у трци у којој се такмиче с аутократским владама, драматично је упозорио амерички председник на лондонском самиту Г7, позивајући демократски свет да се обједини у супротстављању табору „аутократских режима“.
Стратегија Америке и Запада: Власт је опозиција
Веран тој поруци остао је и на недавном састанку с одлазећом немачком канцеларком Ангелом Меркел. У Вашингтонској декларацији коју су потписали, прецизирајући принципе немачко-америчких односа, истичу приврженост демократским принципима, вредностима и институцијама и обећавају да ће бранити „отворени свет“ у ком „све земље морају бити слободне да одлучују о својој политичкој будућности без страног мешања“.
Ова не превише оригинална парола звучи у најмању руку чудно у светлу толиких америчких санкција, бомбардовања, али и отворене подршке Вашингтона „обојеним револуцијама“, иза којих по правилу остаје пустош и нестабилност.
Десило се то и у Белорусији с протестима после председничких избора августа прошле године, на којима је поражена представница опозиције Светлана Тихановска, да би потом актуелни председник Александар Лукашенко отворено оптужио Запад за покушај државног удара и спремање атентата на њега и његову породицу.
Густ распоред Тихановске у Америци
Тихановској, која је после избора напустила Белорусију, одмах су отворена сва врата у западним престоницама, где често држи масно плаћена предавања о „мукама Белоруса под диктатором Лукашенком“, а њена канцеларија у Литванији већ је добила дипломатски статус.
Сада се бивша кандидаткиња за председницу Белорусије отиснула преко океана да лобира за даљу америчку подршку борби за смену актуелне власти у својој земљи.
После Вашингтона, где ће бити до 23. јула, Тихановска ће боравити у Њујорку, Сан Франциску и Лос Анђелесу. У програм њене посете Сједињеним Државама ушли су, поред састанка с белоруском дијаспором, сусрети са звучним именима Беле куће и Стејт департмента, укључујући државног секретара Ентонија Блинкена, као и са сенаторима из обе партије и кремом америчких медија. Главна интрига је, ипак, хоће ли је примити председник Џо Бајден.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Сан о Бајденовој помоћи
„Вашингтон пост“ тврди да хоће, наводећи у редакцијском коментару да Тихановска „представља све што је драгоцено за САД“, те да Бајден с њом треба да се сретне „како би показао народу Белорусије и целом свету да су Сједињене Државе спремне да бране демократију и да се супротставе аутократама, не само кроз саопштења за штампу“.
Тихановска и сама каже, у интервјуу за амерички „Нешенел интерест“, да би белоруска опозиција могла да победи уз Бајденову помоћ и већ предлаже амерички „Маршалов план за Белорусију“.
Није тајна да се Тихановска и досад уздала у америчке финансијске изворе. Високи званичници Националног фонда за подршку демократије (НЕД), организације коју финансира америчка влада, недавно су се похвалили да су дали „скроман, али значајан“ допринос избијању протеста у Белорусији прошле године.
Рецепт из Венецуеле
По сличном обрасцу Вашингтон је, не тако давно, подржао Хуана Гваида, који је додуше отишао корак даље од Тихановске, положивши заклетву као „привремени председник“ Венецуеле.
Став САД није се променио ни после смене у Белој кући. Иако у јеку покушаја да обнови преговоре с владом председника Венецуеле Николаса Мадура, Бајден је потврдио подршку Гваиду, уз поруку да „чува идеале слободне демократије и суверенитета“. Апел на поштовање демократских права народа из Вашингтона се чуо и поводом протеста на Куби, само тамо изгледа још није нађен амерички кандидат за самозванца.
А није искључено да, с обзиром на жестоку подршку руском блогеру Алексеју Наваљном, Американци покушавају да нађу пандан за „руску Тихановску“, тим пре што се са Запада већ стидљиво чују идеје о могућем оспоравању резултата септембарских избора за руску Думу.
Ваљда западним центрима моћи неће још пасти на памет да је легитимно да кад год им не одговара власт у некој земљи, у име „демократије“ праве њену — „владу у егзилу“.
