Русија ће ускоро добити велики број нуклеарних разарача „Лидер“, од којих ће неки носити и противракетни комплекс С-500. Велики број бродова у светском океану значајно ће ојачати руску војну моћ.
Неколико универзалних лансирних рампи морског типа противавионског комплекса С-500 обезбедиће противваздушну и противракетну одбрану брода. Њихов борбени комплекс се састоји од 128 противавионских ракета. Такав систем противваздушне одбране је као „кишобран“ који штити од готово свих савремених средстава за напад – балистичких и хиперзвучних ракета, обичних крстарећих ракета, и од било ког савременог авиона. Линију одбране из близине обезбеђиваће неколико морских варијанти ракетног ПВО система „Панцир“.
Ударна песница са комплексом С-500
Разарач је најуниверзалнији ратни брод у савременој морнарици. Може да делује на било којој удаљености од обале, да се бори против бродова било које врсте, као и подморница, да одбија ваздушне и ракетне нападе. Разарач је већи од корвета и фрегата, а захваљујући томе има велику аутономност и богатије борбене способности. Уз то, није толико скуп и компликован као рецимо нуклеарна ракетна крстарица или носач авиона.
Савремена избалансирана војно-поморска флота далеке океанске зоне треба да има „ударну песницу“, која се обично састоји од носача авиона или од великих бојних бродова из класе ракетних крстарица. Разарачи су дизајнирани тако да ојачају ударно језгро ове морнарице, као и да обезбеде њену заштиту.
Када је Русија у питању, овакву нападачку силу може подржати обалска авијација, на пример носачи ракета дугог домета Ту-22М3 и ловци-пресретачи МиГ-31БМ и Су-35. Ескадриле могу да подрже и подморнице и мањи бродови способни да делују у океану – фрегате и корвете.
Руска операција у Средоземном мору
Када је реч о ратним акцијама у „затвореном“ мору, на пример Црном или Средоземном, као и о контратерористичким операцијама, разарач ту може да игра улогу основног брода ескадриле, који решава локалне задатке у оквиру ограниченог бојишта.
Треба истаћи још један моменат: у СССР-у, иако још није постојао С-500, разарачи су били боље наоружани него западни бродови. Тако је било јер је требало да ови бродови у совјетској морнарици буду стварно универзални, односно да буду у стању да се без подршке из ваздуха боре против носача авиона, подморница и флоте потенцијалног непријатеља.
Руска школа овде остаје веран наследник совјетске школе бродоградње, мада треба истаћи да савремени системи наоружања омогућавају да се велики број лансирних рампи размести на било које подручје, чак и веома ограничено.
„Сарич“ више није лидер
У периоду од 1976. до 1992. године, СССР је градио велики број разарача Пројекта 956 „Сарич“. То је доста добар универзални брод, који је био у служби совјетске ратне морнарице и још увек се налази у ратном саставу руске морнарице, као и у саставу морнаричких снага Кине. Творци овог пројекта су практично од краја 1980-их година радили на пројектима који би заменили „Сарич“.
Коначно се 2009. године појавила информација о припреми конкурса за избор конструктора перспективног разарача за Војно-поморску флоту Руске Федерације. Тада се и појавила информација да ће већ 2012. године почети изградња разарача из новог пројекта.
У стварности није све било тако једноставно, али радови на прелиминарном изгледу новог брода су започети. Средином 2012. године, шеф Руске уједињене корпорације за бродоградњу изјавио је да ће нови брод бити опремљен елементима противракетне и противкосмичке одбране. Тако смо сазнали за почетак развоја пројекта „Лидер“.
Толико бродова је градио само СССР
Три године касније одлучено је да нови брод буде опремљен атомским енергетским постројењем. Најзад, у јуну 2015. године, модел перспективног разарача под називом „Пројекат 23560“ први пут је представљен на изложби „Армија 2015“. Сада се већ са великом вероватноћом може говорити о појави планова за изградњу серије разарача након 2020. године. Ово ће вероватно бити највећи програм за изградњу бродова у постсовјетско време. Након распада СССР-а, овај тип бродова је добрим делом занемарен. Ствар је у томе да се изградња подморница сматра ефикаснијом: оне нису толико скупе, а и њихова изградња је знатно мање погођена кризом деведесетих.
Сада, у случају да 2020-2022. године почне изградња водећег брода новог пројекта, може се очекивати да флота добије разарач 2024-2030. године. Ово би требало да буде значајан допринос развоју руске ратне морнарице. Када говоримо о разарачима који су у служби, она тренутно располаже са два брода Пројекта 956 „Сарич“, једним великим противподморничким бродом Пројекта 61 „Кашин“ и са седам великих противподморничких бродова Пројекта 1155 „Удалој“, који су, према НАТО класификацији, такође разарачи.
Руски разарач као западна ракетна крстарица
Руски разарачи су знатно већи од њихових западних пандана, што одређује способност примене атомског енергетског постројења и система наоружања на таквом броду. Атомско енергетско постројење обезбеђује му неограничене енергетске ресурсе, који му омогућавају да води борбене операције било где у светском океану. Дужина разарача „Лидер“ биће око 200 метара, а укупан депласман око 15 хиљада тона. По свом габариту и способностима, ово ће највероватније бити ракетна крстарица.
Борбене способности новог брода заиста обећавају нешто изванредно. У универзалним вертикалним лансирним рампама биће размештено најмање 60 ракета разних врста – „Калибар“, „Оникс“ и „Циркон“. Такав арсенал омогућава да се реше сви задаци: напад на бродске групе (укључујући и носаче авиона), гађање копнених циљева на удаљености до 2.500 километара, а у перспективи и више.
Брод ће бити опремљен и универзалним артиљеријским системом калибра 130 милиметара. Ствар је у томе да је употреба ракета често претерана, а артиљеријска ватра може бити ефикаснија у неким задацима, на пример за гађање обалских утврђења или у ситуацији када брод противника не треба потопити, него само зауставити.
Брод ће имати и сопствени хеликоптер
Од торпеда и подморница брод могу да штите и противподморничке ракете и неколико комплекса торпедног наоружања „Пакет НК“. Наравно, такав брод ће носити и сопствени хеликоптер, и биће опремљен свим неопходним електронским системима – за откривање, извиђање, заштиту и сузбијање одговарајућих система потенцијалног непријатеља.
Уопште узев, с појавом таквог брода, способности руске морнарице ће се знатно повећати – ово је брод океанске класе, пројектован да реши све врсте проблема управо у далекој поморској зони.
Једна од варијанти његове употребе је да буде лидер ескадриле мањих бродова-носача ракетних комплекса „Калибар“. Под заштитом и уз информациону подршку таквог брода, корвете и мали ракетни бродови садашње Војно-поморске флоте Русије могу да добију „други живот“ и изађу у океан. А то је већ нова стратешка реалност.
