Свако од нас често у џепу носи једног „Теслу“, или познату плаву новчаницу од 100 динара. Међутим, на њој се налази једна формула на коју мало људи обраћа пажњу. Шта значи та формула?
Испод деноминације „100“ налази се формула за израчунавање јединице магнетне индукције, то јест јачине магнетног поља: Т = Wб/м².
Слово Т (Тесла) означава јединицу за магнетну индукцију, Wб (Вебер) је флукс магнетног поља, док је м² наравно метар квадратни. Тесла , Т , је јединица за јачину магнетног поља и дата је у част научника Николе Тесле.
Kритичари сматрају да није добро што се мерна јединица електромагнетне индукције названа по Николи Тесли дефинише преко недовољно познатог немацког физицара Вебера. По њима, тиме се оспоравају вишегодисња настојања наших елелектротехничара да се Тесла не везује за Вебера, него да буде основна, а не изведена, јединица електромагнетне индукције.
Са развојем науке јавила се потреба да се уведу мерне величине за квантитативно означавање природних појава. Током разних периода различити научници су користили различите јединице за означавање исте величине , што је довело до практичних проблема при размени информација и међусобном претварању разних мерних јединица .
Све то је допринело потреби да се уведе јединствени систем мерних јединица и еталона по којима ће се управљати . СИ систем јединица (Систем интернатионал де унитес), који данас користимо, усвојен је 1960. године на 11. Генералној Kонференцији за Тегове и Мере, која је окупила 34 државе потписнице Метарске Kонвенције.
