Народна банка Краљевине Југославије, чији је тадашњи гувернер био Игњат Ј. Бајлони, поверила је нашем великом сликару Паји Јовановићу задатак да наслика нацрт једне историјски значајне новчанице.
У питању је једна од најлепших новчаница у историји нумизматике, у апоену ид 1.000 динара која је почела да се штампа 1931. године у Заводу за израду папирног новца у Топчидеру.
Њен значај је у томе што се први пут на папирном новцу нашао лик познате жене – краљице Марије Карађорђевић. До тада могле су се видети само персонификоване женске фигуре.
Техничке припреме и рецензије за новчаницу Паја Јовановић извршио је у атељеу у Паризу, а за ово дело користио је скице и студије које је радио између 1925. и 1927. године.
„Издала ју је Народна банка Краљевине Југославије 1931. године. На њеном лицу доминира лик Марије Карађорђевић, на водеом жигу је лик краља Александра Првог Карађорђевић а лево је орао у узлету. Натпис на тој страни је ћирилицом. На реверсу, односно позадини новчанице су представљене две женске фигуре од којих једна држи сноп жита а друга грб и мач. На тој страни је натпис изведен латиницом“, навела је Љиљана Бакић, кустос на Одељењу нумизматике у Музеју у Вршцу, где се тренутно налази стална поставка дела Паје Јовановића.
Српски сликар био је богато награђен од Народне банке за израду овог нацрта, са чак 100.000 динара, што је у оно време био много већи хонорар од хонорара који су добијали наши познати уметници који су дизајнирали.
Када је тачно овај апоен престао да се штампа, није познато али је сигурно да у оптицају није био дуже од једне и по деценије, јер је сав предратни новац након рата престао да се користи.
Колико је ова новчаница била пожељна говори и податак да су два мушкарца која су је фалсификовала осуђена на дугогодишњу робију 1937. године. И нису једини. Чак 17 пуута је то пошло за руком другим фалсификаторима, а само два пута је успешно фалсификована, како тврди кустос музеја у Вршцу.
