Ситуација у Рашкој области (такозваном Санџаку) све више потсећа на дведесете године и стање на Kосову и Метохији.
На данашњој сесији Kруга 99, Асоцијације независних интелектуалаца уводничар је био лидер СДА Санџака Сулејман Угљанин. Он је поручио да је специјални статус Санџака, као територијално-политичке заједнице равноправних грађана и народа кључ решења спорова на Балкану.
Он је представио предлог Специјалног статуса Санџака у оквиру реформе политичког система Републике Србије, а који је сачинила СДА Санџака.
Угљанин је подсетио на концепт Бадентереове комисије за трајно решење југословенске кризе, по којем се авнојевске границе признају као међународне границе новонасталих држава на простору бивше Југославије – успостављањем специјалног статуса за делове народа који остају изван матичне државе.
Тај предлог СДА Санџака је доставила председнику, Скупштини и Влади Републике Србије, као и председнику Скупштине Црне Горе и другим релевантним факторима, међународним представницима, Европској унији, Уједињеним нацијама.
– Осећања грађана Санџака, посебно Бошњака, који Босну доживљавају као своју националну државу има утемељење у историјским, правним и политичким чињеницама. Дефинисање Санџака, као засебног територијалног и политичког ентитета са законодавном, извршном и судском влашћу, представља минимум за биолошки опстанак и политичку егзистенцију бошњачког народа у Санџаку – рекао је Угљанин на конференцији за медије.
У складу с тим, додао је, следећи ту политику мира, разумевања, за трајно решење југословенске кризе који је предложила Бадентереова комисија грађани Санџака су животно заинтересовани за суверену Босну и Херцеговину, која би путем билатералних односа дефинисала статус Бошњака и свих других народа који живе у Санџаку.
– У том смислу, Санџак, као заједница равноправних грађана и народа, био би модел за решавање свих територијалних и политичких спорова између држава и народа на Балкану – закључио је Угљанин.
Нагласио је да све о чему је говорио има утемељење и у резултатима референдума грађана Санџака који је одржан 25., 26. и 27. октобра 1991. године, неколико дана пре него што је Бадентерова комисија 4. новембра објаснила и објавила став о трајном решењу југословенске кризе.
Нико од надлежних органа и даље није реаговао на изјаве Сулејмана Угљанина.