Док се Кина припрема за лансирање свог новог стратешког бомбардера, ера америчког првенства у квалитативној војној опреми се ближи крају. Кина је затворила технолошку празнину иза САД-а и припрема се за напредак, пише за РТ Скот Ритер, бивши амерички обавештајац и аутор.
Извештај објављен у часопису Саут Чајна Морнинг Пост (СЦМП) у мају прошле године отворио је могућност да је кинеска војска званично спремна да представи свој нови стелт бомбардер Ксиан Х-20 на изложби авиона Џухаи у новембру 2020. године. Међутим, то се није догодило како је планирано, а аеромитинг је отказан „због глобалног утицаја пандемије КОВИД-19 и због забринутости због здравља учесника, погодности путовања и квалитета догађаја,“ стоји на веб локацији града Џухаи.
Али чињеница да су постојање бомбаша Х-20 и његов напредни развој објављени у СЦМП-у, дугогодишњем хонгконшком листу у блиским везама са Централном народном владом, даје причи кредибилитет, упркос недостатку било каквог физичког изгледа бомбардер.
Прича СЦМП-а мора се узети у обзир приликом оцене недавних извештаја западне штампе који сугеришу да би Х-20 могао бити спреман за оперативно размештање пет година пре претходних пројекција Министарства одбране САД, које су 2018. године рекле да „Кина развија невидљиви, стратешки бомбардер нуклеарне способности дугог домета које би могле бити оперативне у наредних десет година „(што сугерише почетну оперативну способност негде око 2028.) Спекулације о скорој појави Х-20 убрзане су објављивањем компјутерски генерисаних слика у кинеском државном Часопису за модерно оружје Чајна Норт Индустриз Груп, Норинцо.
Кинески медији брзо су одбацили тренутни „хајп“ о Х-20 као „лажну вест“, рекавши да влада никада неће користити војни часопис попут Модерног оружја да открије било какав значајан војни напредак, попут бомбардера Х-20. У сваком случају, кинеска војска је дала неколико примамљивих наговештаја о постојању и конфигурацији Х-20 у недавним видео записима о регрутовању. Бомба је стварна и ако су извештаји о њеним могућностима тачни, представља кључну претњу америчкој војној моћи на Тихом океану.
Иако изглед кинеске верзије невидљивог бомбардера Б-2 с правом забрињава западне одбрамбене аналитичаре, можда из погрешних разлога. Иако би невидљиви бомбардер могао пружити Кини могућности да погађа циљеве у њиховом оперативном радијусу од 7.500 километара, чињеница је да тренутни кинески арсенал ракета средњег домета пружа исти домет са већом сигурношћу уништења. Лишен било какве глобалне могућности пуњења горивом, бомбардер Х-20 није способан да буде ништа више од регионалног система наоружања чија је корисност ограничена.
Прави утицај кинеског невидљивог бомбардера Х-20 лежи у брзини којом је Кина успела да пројектује, тестира, произведе и највероватније распореди бомбардер светске класе за који се очекује да одговара могућностима америчког стратешког бомбардера следеће генерације, Б-21 Рејдер. Убрзани напредак који је Кина показала у погледу Х-20 у великој мери се поклапа са њеним ловцем пете генерације, Ј-20, који испуњава или премашује могућности својих америчких еквивалената, Ф-22 и Ф-35. За само две деценије Кина је заузела велико, али основно војно постројење и трансформисала га у модерну ратну институцију која се, према Министарству одбране, поклапа или премашује америчке способности у многим областима.
Постоји неколико фактора који Кини дају предност над Сједињеним Државама када је у питању постављање напредних система наоружања. Прво и најважније, „заостајање у развоју“ настало је када су Сједињене Државе након 11. септембра пребациле фокус са припрема за борбу у конвенционалним ратовима на посебан фокус на вођење рата против побуњеника. Током наредне две деценије, док су САД расипале милијарде долара на губитке у Ираку и Авганистану, Кина је била ласерски фокусирана на изградњу војне способности „светске класе“.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Тромост својствена америчкој одбрамбеној индустрији, која је узела маха док је америчка војска била заокупљена борбама против побуњеника, постепено се превазилази јер Пентагон настоји да уложи више новца у програме модернизације осмишљене како би америчку војску вратили на организовање конвенционалног конвенционалног ратовања. Међутим, постоји замах што се тиче Кине, која није престала напредовати с модернизацијом откако је започела своју тренутну фазу трансформације 2000. Не само да је Кина сустигла САД са технолошког становишта, Кина је спремна да лети напред године које долазе.
Ово је права промена игре. САД су увек деловале с разумевањем да ће њихове снаге уживати квалитативну предност у односу на било ког потенцијалног противника, дозвољавајући жртвовање количине у интересу квалитета. С обзиром на чињеницу да је премештен у статус „блиског колеге“ у било ком директном поређењу са Кином, САД се сада морају суочити са реалношћу која им је потребна да повећају величину и способност својих војних снага. Али домаћа политичка реалност спречава ову врсту трошења ресурса, што значи да ће амерички одбрамбени буџет, који је готово три пута већи од кинеског, и даље давати неадекватне резултате. Ако је 21. век заиста доба револуције у војним односима, та револуција ће бити усмерена на Кину, а не на Сједињене Државе. Бомбардер Кс-20 је само најновија манифестација ове нове стварности, пише Скот Ритер.