Да је Нови Сад Европска престоница културе, у којој се баштини поштење, индивидуализам и таленат појединца, без обзира из које породице он долази јесте управо доказ што је град Нови Сад доделио Алекси Балашевићу, сину покојног кантаутора Ђорђа Балашевића 15 милиона динара бесповратних средстава.
Дечко који обећава
Наиме, без политичких веза, без обзира на то ко му је био отац, без непотизма, како то обично бива у нашој земљи Алекса Балашевић се окуражио да сними свој филм по називу Мегдан. Препознат од стране града као велики таленат који се рађа једном у милион година, и да је генијалан режисер и продуцент попут Мартина Скорсезеа и Андреја Тарковског, град му је брже боље дао 15 милиона динара бесповратно како би снимио своје ремек‐дело од филма и да се, због свог искључиво великог талента, светла позорнице упере директно у њега.
Оно што је у суштини мање битно, јесте то да је код њега био премијер, пардон… била премијерка државе Републике Србије Ана Брнабић и дала му безрезервну подршку, јер како из руке испустити толико богом дан таленат и проницљивост и сналажљивост?
Анахрија и осећај за социјалну неправду
С обзиром да је Милан Ђурић, нови градоначелник Новог Сада у новосадском и алтернативном кругу људи познат као некадашњи панк‐рокер, вероватно је у Алекси Балашевићу препознао бунт, осећај за неправду, и револт који је преко филма желео да подели са аудиторијумом па су новосадском Тарантину широм отворена и градоначелникова врата.
Све наведено је круцијалан доказ и шлаг на торти, да Нови Сад воли своју талентовану омладину и да је охрабрује да настави да се бави уметношћу, јер сваки таленат пре или касније увек исплива на површину.
Идемо по Оскара
Овај, како је Алекса Балашевић најавио, најскупљи филм, па се после исправио, како није све у парама и да није мислио на финансије, него на квалитет, што апсолутно, јел, нема везе једно са другим би требао да угледа светлост дана следеће године, а главне улоге су понуђење Виктору Савићу и Андрији Милошевићу, којима исто вероватно није стало до новца него до квалитета, па су хонорарно и добровољно пристали да глуме у нашем првом филму који ће највероватније добити Оскара; јер кад то нису успели Горан Марковић, Емир Kустурица, Живко Николић, Рајко Грлић ‐ Алекса Балашевић ће сигурно, зар не?
Kо о чему…
У филму, наравно као и сваки бунтовник и човек који је морао да прође трновит пут до врха, свестан тежине дна и колико је тешко доћи на високу лествицу друштва, борац за правду, и генијални режисер Алекса Балашевић има идеју да опише трновит пут људи који крећу са дна и желе да остваре своје снове. Што је опет, доказ о томе да су талентовани људи и емпатични према средини из које долазе. Свесни онога што се дешава око њих, не живећи у ецхо цхамберу они желе да покажу људима са маргина да нису усамљени, и да ће увек бити ту неко за њих да им снима филмове и да им покаже да је пут до врха могућ, без обзира на то ко ти је члан породице и да ли имаш везе са партијама на власти. Па ко ће боље испричати причу преко трња до звезда него Алекса који се толико намучио у животу да би дошао до свог филма првенца, и то без икакве везе захваљујући проницљивости Новог Сада који је увек будан, никада не спава и само чека младе уметнике да им да велику своту новца преко којих ће филм омађијати читаву планету Земљу и показати ко смо ми заиста. Па не стварно, ко ће боље описати Србију и српски народ него Алекса Балашевић, дечак који је читав свој живот морао од нуле да гради своју каријеру без ичије помоћи.
Непостојећа фирма, бесповратна средства?
Редакција портала Читај гари ипак више воли серије него филмове, па ћемо у текстовима који следе детаљно објаснити како су добијене паре, од кога су добијене паре, али ћемо се расписати и о непостојећим фирмама које су отваране непосредно пред конкурс када су додељивана средства за уметност. Наравно, Алекса Балашевић и град Нови Сад немају везе са тим, у то немојте да сумњате.