Уједињене нације имају један задатак, који стављају изнад свих осталих – разбијање граница независних држава и спајања култура дуж читаве планете, и то како би се човечанство ставило под Нови Светски Поредак: стварање једне бирократске тираније.
Генерални секретар Уједињених нација, Antoinio Guterras, је у Британском дневном листу The Guardian обелоданио свој план изазивања масовних миграција дуж читавог света.
Guterras је бивши социјалистички председник Владе Португала, преузевши највећу функцију у УН 01. јануара 2017. Написао је чланак насловљен „Миграције могу да донесу добробит свету. У УН намеравамо да томе и помогнемо“.
У чланку износи сулуду изјаву да масовне миграције из земаља трећег света „дају снагу економском расту, смањујунеравноправности и повезују различита друштва“. Ова лаж долази право из „правилника“ водеће светске институције за масовну миграцију „Global Compact for Migration” (тј. „Глобална Компактност за Миграције“).
Цитат из The Guardian-a:
“Ове године, владе света ће посредством Уједињених нација преговарати о глобалном компактном плану за миграције. Ово ће бити први свеобухватни споразум ове врсте. То неће бити формалан споразум. Нити ће седржавама наметати било какве обавезе. Уместо тога, то ће за светске вође бити могућност без преседана за сузбијање опасних митова о мигрантима, а уједно и како би се поставила општа визија омогућења функционисања миграција за све земље.
Чланак износи став да споразум „неће државама наметати било какве обавезе“, док истовремено на један крајње погодан начин заборавља шта један споразум заправо представља. Што се пак „сузбијања опасних митова о мигрантима“ тиче, једини митови што се на њих могу односити јесу ти да су они добри, да им се мора дати добродошлица, и да не поседују било какве вредности које су у супротности са западним капиталистичким мерилима демократије.
Он наставља и изјављује да морамо „препознати и подржати добробит миграција … мигранти праве огромне доприносе, како земљама пријема, тако и земљама порекла“.
Oно што је овде „сочно“ jесте то што Guterres даље константује да мигранти долазе да „узму запослења“ које матичне популације једноставно неће да прихвте, као што су пољопривреда и производња. Његов циљ је да „обојене народе“ поново претвори у вредне робове, изјавивши да је то добра ствар.
Питање које произилази јесте то шта матичне популације раде уколико не желе да прихвате наведене послове ? Да ли једноставно прихватају социјалну помоћ ? Чињенице потврђују да је заправо супротно.
Бивши специјални представник УН за миграције, Peter Sutherland, једном је неславно изнео да Европска унија треба да уради све што је у њеној моћи да „подкопа националну хомогеност“ и да промовише „мултикултурне државе“ које би биле предмет масовних миграција.
Обсесија Guterresa за слободу кретања и укидањем свих националних идентитета не поспешује економије, већ их уништава.
Већина имиграната, без обзира да ли су у питању легални или илегални, имају знатно ниже образовне нивое насупрот матичним популацијама у западним демократијама. Сваки онај „демократа“ који инсистира да особе које нису у стању да заврше средњу школу, или да заврше студије, су и поред тога у стању да допринесу економијама у већој мери него обучени припадници матичне популације, једноставно није при себи.
Мексички и Латино амерички илегалци, као и легални мигранти, црпе америчку економију до смрти. Мигранти из трећих земаља масовно подржавају социјалне системе који као пијавице црпе богатство матичних економија ради поспешивања живота имиграната заснованом на криминалу и лењости.
Сходно анлизи Центра за имиграционе студије из 2012., више од 50 % домаћинстава имиграната – легалних и илегалних – је пријавило да су корисници барем једног вида социјалног издавања, насупрот само 30 % матичних домаћинстава. У другој студији, Центар је открио да породице имиграната током једне године троше 6.234 долара социјалне помоћи, укључујући помоћ у виду новчаних исплата, хране, здравственог осигурања и трошкова кирија.
Око половине легалних имиграната су примаоци социјалне помоћи за незапослене, и они су одговорни за 75 % свих социјалних исплата за незапослене, а како изнето од стране Центра у свом другом извештају.
Произилази закључак да хорде из пропалих, осиромашених држава не долазе у Америку и Европу како би допринели економијама. Они долазе како би живели од истих (без рада).
И поред масовних доказа, глобалистички левичари као што су Guterres дају аргументе да су масовне инвазије једноставно неизбежне и да се према истима мора прилагодити, уместо борити.
Миграциони план замена није никаква теорија завере – он се лако може наћи на њиховом вебсајту, и износи епилог њихових целокупних операција. Захваљујући технологијама, као што су контрацепције и абортуси, подржани од стране левичарске феминистичке пропаганде која охрабрује жене да одбацују брак и да се посвете каријери, ниво плодности у капиталистичким држава је опао.
Уместо да се људи једноставно охрабре за репродукцију и прихвате традиционалне породичне вредности, брилијантан план УН је тај да гомила имигранте из осиромашених, необразованих држава, а ради замена опадајућихматичних популација.
У једном екстремном сценарију УН, предвиђеном за САД, глобалистичке „судије“ су закључиле „да је неопходно да сеу земљу усели 593 милиона имиграната у периоду од 1995. до 2050. године, односно годишње 10,8 милиона. До 2050. године, популација САД би износила 1,1 милијарду, а од тога би 775 милиона, или 73 %, били имигранти или њихови потомци који су у САД ушли након 1995. године“.
Прихваћени службени подаци за садашњу популацију САД јесу да она износи 320 милиона. Уколико глобалистичке „судије“ одреде по своме, бела хришћанска америчка популација ће за неколико декада представљати једну четвртину популације земље рођења – они ће постати мањина и заборављени од стране историје.
То значи крај игре.
Напомена: Током 2017., Emmanuel Macron, председник Француске и бивши Ростчилдов банкар, је отворено заговарао федерализацију Европе, односно давања још већих ингеренција Европској унији. Подршку је добио од Martina Schultza, председника немачке SPD странке, који је изјавио да у наредних осам година жели да види „уједињене државе Европе“.
Прем Andrei Raevsky–om, познатом војно-политчком аналитичару руског порекла, рођеном у Швајцарској, бившег официра Војске Швајцарске и UNPROFOR-a, а који живи у САД, стратегија Пентагона је да се до 2030. године укину све суверене државе у Европи.
Године 1946. Council on Foreign Relations (Савет за иностране односе) са седиштем у Њујорку, је изнео план да се све државе Европе ставе под један „социјалистички“ систем.
Године 1947. амерички генерал George Marshall је обелоданио „Европски Програм Обнове“, познат као „Маршалов План“, како би се Европа наводно спасла од глади, сиромаштва и могућег прихватања комунизма. Сам План се 1948. прихвата од америчког председника Трумана, иначе масона 33 степена.
Године 1957. Маршалов План се замењује Европским заједничким тржиштем (European Common Market).
Године 2001. Европско заједничко тржиште се замењује Европском унијом и увођењем јединствене валуте, познате као евро. Европска унија је копија америчке Федерације. И ЕУ и САД имају централне банке које су под контролом приватних банкара.
Према независним аналитичарима, следећи корак је федерализација Европе, а потом и укидање европских суверених држава.
Циљ је да се оформи једна европска држава и створи једна европска нација. Прилив лажних „миграната“ и „азиланата“ је намерно поспешен, јер је истима дата улога политичког, економског, финансијског, социјалног, културног и етничког Тројанског коња, који ће допринети разбијању идентитета европских држава и нација.
Овај циљ објашњава захтев Европске уније за укидањем свих граница у Европи. Међутим, овај циљ се не односи на Британију, која је путем BREXIT-a напустила ЕУ, и то пошто је у ЕУ привукла свје старе непријатеље Француску и Немачку. Банкари из Лондона и Њујорка владају и над ЕУ и над САД.
Steve Eichler
Превео Бранко Филиповић
Извор: vidovdan.org /.teaparty.org