Последња недеља августа била је пуна значајних догађаја. Само неко ко није био освешћен последњих неколико година неће успети да схвати како су ови, на први поглед неповезани догађаји, део исте матрице.
Никад гласније се у мејнстрим медијима није говорило о приближавању глобалној рецесији, инвертности крива приноса и негативним приносима, што нам говори да је западни финансијски систем у основи у коми и да га одржава само великодушна ИВ ињекција ликвидности централне банке. Људи су до сада схватили да ће централни банкари убрзо избрисати последње остатке онога што је некада била тржишна економија.
Затим смо видели како Трамп задаје нове Twitter ударце Кини у свом “великом трговачком споразуму”, а берзе се крећу попут ролер костера као реакција на сваки нови Twitter ударац.
Такође, Трамп и Макрон су разговарали о повратку Русије и преименовању њиховог клуба у Г8. Протеклог уторка, на самиту Г7 у Бијарицу, Ротшилдов дотерани Макрон направио је још један корак даље наводећи разлоге због којих Французи одједном чезну за пријатељством са Русијом: „Ми сведочимо крају западне хегемоније.“
У истој серији , Нова британска влада под Борисом Џонсоном, поручила је колегама у Бијарицу да неће бити одлагања брегзита након чега се вратио у Лондон и спровео државни удар, суспендујући парламент како би обезбедио да се ниједна изабрана опозиција не умеша у то.
Можда је најчуднија вест, као круна свега, стигла из Џексон Хола, Вајоминг, где су били западни, централни банкари. Председник Енглеске Банке Марк Карнеј шокирао је све најавивши да је америчком долару истекао рок трајања и да би га требало заменити нечим што централни банкари држе као кец у рукаву.
Оно што ови догађаји имају заједничко јесте да представљају признање да је глобалистички пројекат Новог светског поретка у свом садашњем облику мртав, или бар у смртној кризи.
Ударио је главом о непробојни кинеско-руски зид отпора. Ужарена, тоталитарна пропаганда против Русије од 2001. године (када је НСП схватио да Путин није њихов човек); промена режима и обојене револуције у суседним земљама; покушаји пуча у стилу Мајдана у Москви; и коначно, санкције од 2014., биле су кључне за стратегију англо-ционистичких царстава.
Требали су да придобију или Кину или Русију да би стекли апсолутну, светску хегемонију. Преузевши било који од њих, освојили би преостали, а после тога и читав свет. Са правом су сматрали Русију слабијим противником и отишли су у том правцу.
Тада су схватили да ће економске и културне санкције заједно са удвостручењем пропаганде уништити земљу. Срећом, руски народ је све то поднео и није желео да игра на страни непријатеља. У исто време, руска оживљена војска је парадирала на Криму и у Сирији, заједно са невероватним, новим хиперсоничним оружјем. Војна опција заузимања Русије више није била у игри.
Потпуно су погрешили верујући у сопствену попаганду. Бескрајно понављајући оно што су сами измислили, заиста су почели да сматрају да се руска економија састоји само из извоза фосилних горива, да је „руска економија величине Холандије“, „да Русија ништа не производи“ и да Русија није ништа више од ” бензинске пумпе са нуклеарним снагама”.
Пропаганда је постала толико комплетна да су западне вође и обавештајци заправо почели да је посматрају као истину. Оно што је сигурно то је да сви западни медији нису објавили ниједну искрену процену руске економије за 15 година. Нигде нису пронађени извештаји о томе како је Путин до 2013. године у потпуности преуредио економију, претварајући Русију у самодовољну диверзификовану главну земљу на свету са свим могућностима водећих индустријских сила.
Макрон је схватио да је Русија заправо суперсила
Макрон је отишао толико далеко једнострано капитулирајући и прогласивши пад Запада. Наставио је да објашњава да је разлог ове спектакуларне геополитичке промене успон савеза Пекинг – Москва (де факто).
Занимљиво је да је, такође, отворено окривио грешке Сједињених Држава за ово тешко стање, истичући да “не треба кривити само тренутну администрацију”. Без сумње, главна грешка коју је Макрон имао на уму, јесте отуђење Русије и гурање земље у топли загрљај Кине.
Сасвим је јасно да желе да се приближе Русији. Срећом, то се неће догодити. Биће добро ако дође до приближавања и ако Запад покуша, али након свега што је Русија до сада научила неће издати Кину ни под којим условима. Мислим да су се Путин и руске силе очигледно определиле за мултиполарни светски поредак. То дефинитивно није оно што Макронови и Трампови послодавци имају на уму, али нека покушају.
Светски поредак се тресе као никада до сада
“Светски поредак се тресе као никада до сада …”, то је још један Макронов цитат. Очито се односи на војне и геополитичке снаге кинеско-руске алијансе, али свакако и на економске промене јер је Запад изгубио – и наставиће да губи – своју економску доминацију.
Ово нас враћа на Марка Карнеја из Енглеске банке и његовог невиђеног напада на амерички долар тврдећи да је време за окончање његовог статуса глобалне резервне валуте.
Као једну од опција Карнеј је изнео став да ће велике западне централне банке уместо тога издати дигиталну крипто валуту. То јест, НСП валута коју контролишу централне банке. То би у ствари значило замену картела Федералних резерви картелом западних централних банака (Фед је очигледно његов део). То је још један корак даље од било какве демократске контроле и огроман корак ка светској влади.
Шта је подстакло такву радикалну идеју рушења хегемоније САД-а? Један од разлога очигледно је тај што су западне економије заиста у екстремно критичном стању о ком све више аналитичара размишља.
Постоји врло реална могућност да нас задеси рецесија. Оно што је сигурно јесте да се Карнејев бизарни говор можда не би догодио у нормалном економском окружењу.
Централни банкари „признали су да су постигли прекретницу у начину на који посматрају глобални систем. Не могу се ослонити на алате које су користили пре финансијске кризе за обликовање економског окружења, а САД се више не могу сматрати предвидљивим актерима у економској или трговинској политици – иако на видику нема непосредне замене за амерички долар“.
Подстимо да је Карнеј рекао: „САД се више не могу сматрати предвидљивим актерима у економској или трговинској политици.“ Овде председник Енглеске Банке директно напада председника Трампа.
А само пар дана касније Вилијам Дадли, бивши председник њујоршке Федералне резервне банке наступио је са директним нападом на Трампа. Он је написао колумну за Блоомберг под насловом “Фед не би требало да омогућава намере Доналда Трумпа”, где отворено лобира Фед да намерно нанесе штету економији како би неутрализовао политику (наиме, трговинске ратове) тренутног председника и спречио могућности његовог поновног избора.
Једно је сигурно, елита је очајна и у озбиљном хаосу. Чини се као да су две глобалистичке фракције постале конкуренција једна другој и да желе да следе потпуно различите стратегије. Једна фракција подржава Трампа, а друга је против њега. Пентагон и војно-индустријски комплекс против финансијске елите, која поседује медије.
Западни свет је у немиру: претходна непрегледна геополитичка доминација је престала; хибридни ратови против Кине и Русије су пропали; оне су економски јаче више него икада, сувише су јаке за противника, а покретањем домаће западне економије, која је у изузетно лошем стању, ризикује се депресија епских размера закључује The Saker.
