Последњих дана једно од главних спољнополитичких питања у САД гласи: Да ли Американци треба да интервенишу на Хаитију због хуманитарне кризе у тој земљи? Тим питањем се бави и нова епизода „Аргумента“, подкаста „Њујорк тајмса“ у ком је говорио колумниста и спољнополитички новинар тог листа Николас Кристоф.
На питање водитељке где треба поставити границу, односно када је „у реду“ да Американци започну војну интервенцију, Кристоф је одговорио да би то требало учинити у случају геноцида.
Један од примера је Руанда, али новинар се одмах сетио и Балкана, рекавши да је „интервенција“ на Косову и Метохији била једини случај у историји где је Америка успела да спречи геноцид „готово без људских жртава“.
„Мислим да је то заиста било херојски“, рекао је Кристоф.
Oн је навео да су се ставови Американаца о интервенционизму променили током година, те да је његова генерација која је стасавала за време рата у Вијетнаму била против интервенција у другим земљама.
„А онда су дошли Балкан, Босна и Косово где смо видели да су људи клани због нашег оклевања да интервенишемо, што је довело до промене мог, али и мишљења многих либерала“, рекао је Кристоф.
Он, међутим, признаје да су Ирак и Авганистан поново окренули Американце против интервенционизма.
Кристоф, добитник Пулицерове награде, познат је као неко ко подржава америчке војне интервенције, а једна од ретких коју није подржао је управо инвазија на Ирак.
Иначе, ово није први пут да он славодобитно говори о агресији на СР Југославију. Пре десетак година написао је да велике силе ретко интервенишу из претежно хуманитарних разлога, али да је редак пример хуманитарне интервенције била „кампања“ на Косову коју су 1999. године предводиле Сједињене Америчке Државе.
Као други пример, он је навео слање британских трупа у Сијера Леоне 2000. године „како би се окончао брутални грђански рат“.
„Обе интервенције су биле успешне, али су уследиле тек након година убистава која су постепено изградила политичку вољу да се нешто уради“, закључио је Кристоф.
О „успешности“ агресије на СР Југославију вероватно говори чињеница да су ракетни напади на Србију и њену јужну покрајину трајали 78 дана, приликом чега је убијено више од 3.000 цивила, а десетине хиљада је рањено.