„Ако желите да будете и останете поштени, бирајте посао на коме је могуће бити поштен.“ – Душан Радовић
Свуда у свету истраживања јавног мњења на првом месту служе да креирају јавно мњење. У Србији не постоје контролни механизми и законска регулатива која се односи на ту област. Јавно мњење „истражује“ ко стигне. Тренутно, знање и углед за тај посао поседују само „Нилсен“ и „Фактор плус“. „Истраживањима“ се бави и НСПМ, углавном неуспешно, а његов директор велики Влах Вукадиновић упорно понавља грешке – меша своју политичку пристрасност и припадност у истраживања. Није ни чудо да мало ко верује „истраживањима“ НСПМ, а ретко ко их објављује.
У последње време то чине само опозицији екстремно наклоњени медији „Н1“ и „Време“. Такође, методологија истраживања НСПМ је мањкава (телефонске анкете). Чињенице, добро скривене од јавности, већ годинама дају повода сумњи да НСПМ уопште не спроводи већи део истраживања – већ их измишља. Статистика наша дика – што пожелиш то наслика! Друге, јавне чињенице, о Вукадиновићевој политичкој острашћености и наклоности различитим финасијерима током деценија (Сорош, „Време“, ДОС, ДСС, Јеремић и ДС, Влашки НОПО, Санда Р.И. и сада Јеремић и Ђилас), такође иду у прилог овим сумњама.
Доказ за манипулације истраживањима од стране НСПМ, поред осталог, је догађај из децембра 2010, када је НСПМ, под фирмом своје покојне агенције „Политикум“, лансирао две различите варијанте једног те истог фризираног истраживања, у два дневна листа (Блиц и Прес).
Шта се догодило? Када се лажирају истраживања, вероватно се ради више пробних, радних варијанти – па се усвоји једна, сходно договору са наручиоцем (тада ДС). Да ли грешком, или непажњом, „Пресу“ је послата једна варијанта и објављена у понедељак 06.12.2010, а „Блицу“ је послата друга, и објављена је у петак 10.12.2010. Обе варијанте, једног истраживања су штимоване.
Писац овог текста је тада објавио анализу овог случаја баш на страницама уваженог „Стандарда“. Разлике у том једном те истом истраживању су видне и дан данас, на интернет адресама Блица и Преса, али велика разлика се видела поређењем штампаних издања. Код „Блицовог“ Политикума најпопуларнији политичар је био Борис Тадић са 27%, а код „Пресовог“ Политикума нај политичар је био Вук Јеремић! Што се рејтинга странака тиче код „Блица“, СНС је имала 28,6, а код „Преса“ 34,2 одсто. Разлика свега 6 процената. Код „Блица“ другопласирана ДС је имала 27 одсто, код „Преса“ ДС је имала 31,2. Разлика свега 4 процента. А ради се о једном истраживању!
Велики део свих „истраживања“ НСПМ је инвалидан. Ни једна озбиљна агенција не ради телефонска политичка истраживања. То је главни разлог. Таква методологија је непоуздана. Испитаници желе анонимност. Када некога позовете путем телефона, анонимности нема. Ако и одговоре на питање, испитаници неће дати искрене одоворе. Уз то, власници фиксних бројева нису репрезентативни узорак. То је довољно да телефонску анкету учини неваљаном.
Други разлог инвалидности истраживања НСПМ је структурна грешка. Политичка сврстаност, необјективност, острашћеност. Г. Вукадиновић је два пута учествовао на парламентарним изборима. Он је учесник у политичком животу, изразито политички опредељен, и као такав не може бити непристрасан истраживач јавног мњења!
Октобарска, новембарска и децембарска анкета НСПМ у Београду су рађене једним делом телефонски (октобар половина, новембар и децембар трећина). Из тог разлога велики делови анкета садрже мањкаве податке. Сва три „истраживања“ садрже фалш податке и из структурног разлога – пристрасности. Сходно политичкој наклоности, у сва три „истраживања“ НСПМ је једну групу странака (СНС, СПС, ДС, СРС) произвољно, грубо спустио испод стварног рејтинга, да би другу групу вештачки подигао (Ђилас-Јанковић-Јеремић,ГГ „За наш град“- Шапић).
То је највидљивије на примеру ДС. Београд и Нови Сад су главна упоришта ДС. Тој странци не цветају руже, али је мало вероватно да је ДС на 2,2 одсто (новембар) или 2,5 одсто (децембар) у свом главном упоришту, Београду. То би значило да је ДС у Србији испод 1,5 одсто. На прошлим парламентарним изборима листа ДС је освојила 6,4 у Србији, а у Београду 8,3 одсто. Ово што тврдим доказано је на изборима у пет општина где је ДС одлично прошла (Неготин 20, Мионица 14, Костолац 12 и Пећинци 8 одсто (у Прешеву су све српске странке наступиле на једној листи). И ти резултати убедљиво демантују НСПМ. Додатну сумњу изазива и чињеница да је октобарско „истраживање“ веома лоше и штуро презентирано, за разлику од новембарског.
Грубу мањкавост новембарске и децембарске анкете представља нешто што до сада није забележено у истраживањима. Најјачој странци, СНС-у, Вукадиновић је подметнуо кандидата у новембарској анкети. Опште је познато да СНС не истиче кандидата за градоначелника , већ истиче тимски рад и програм који се спроводи на делу. Стављање у анкету било ког имена из СНС, говори о лошим намерама. Не доносе истраживачи одлуке о кандидатима или коалицијама. Уместо да стоји само: „кандидат СНС“, у анкетно питање подметнуто је и једно име. Управо је ова манипулација додатни доказ неозбиљности НСПМ. Ту новембарска анкета пада.
Исто важи и за децембарско истраживање, али је оно још манипулативније и непрофесионалније од новембарског. Осим што је СНС-у опет подметнут кандидат (и поред јасне најаве да Синиша Мали неће бити носилац листе СНС), подметнута су и два предизборна коалициона партнера – СПС и ЈС. Испоставило се да сам у праву, а НСПМ у криву. Два дана после објављеног децембарског „истраживања“ саопштено је да ће СПС самостално на изборе. Набројао сам већ две манипулације. Има их још.
Странка Бориса Тадића је без основа придодата Ђиласовој коалицији, иако СДС није донео било какву одлуку. Такође, у коалицију су, без основа, спојени ДЈБ и Двери, иако нису донели никакву одлуку. То су три крупне манипулације НСПМ, од којих је једна већ доказана. Постоји шест разлога због којих је децембарско истраживање инвалидно – СНС-у је подметнут и кандидат за градоначелника и два коалициона партнера, неосновано су спојени коалициони партнери у још два случаја, трећина истраживања је телефонска, и доказана пристрасност НСПМ.
Још један показатељ накарадности новембарског истраживања је податак о рејтингу СНС у Србији – питање о парламентарним изборима. Ту НСПМ даје СНС-у 44 одсто, док сва остала истраживања месецима уназад показују да је рејтинг СНС у Србији – 52 одсто. И избори из 2016. и 2017. то доказују. Уз то нереално је подигнут рејтинг ПСГ – приписан му је разултат Јанковића са председничких избора – 16 процената, иако се у том резултату садржи и резултат ДС. Мањкавости има још много.
Г.Вукадиновић је својевремено у Мишковићевом листу „Време“, Вучићеву и напредњачку владавину назвао „структурним фашизмом“, а Вучићу је у Скупштини Србије рекао, цитирамо: „да га највише асоцира на Калигулу и Нерона“! Те екстремистичке изјаве директора НСПМ сведоче о необјективности, острашћености и немогућности да непристрасно обавља политичка истраживања.
Небојша Бакарец – политички аналитичар и одборник СНС у Скупштини Београда
Извор: standard.rs
