У шумама Србије, нарочито у западном делу земље, влада дефицит дрвосеча, иако је реч о послу који вредном раднику може донети зараду од близу 1.000 евра месечно.
У сезони када се спрема огрев нарочито се осети мањак па неретко настану и мањкови у снабдевању дрвима. Доскора, као алтернатива, долазиле су и дрвосече са подручја Републике Српске, али и њих је све мање јер одлазе за већу плату у Словенију.
Већ годинама фирме које за потребе ЈП “Србијашуме” обављају шумарске послове, попут сече индустријског и огревног дрвета или изношења обловине, кубуре са проналаском радне снаге, иако у Шумском газдинству “Борања” из Лознице, које као део “Србијашума” газдује над 36.000 хектара државних и 110.000 хектара приватних шума у западној Србији, кажу да има довољно и посла и пара, само нема људи.
– Да би се јавиле на наш тендер те фирме морају испунити и законом предвиђене услове, од којих је један и запослена одговарајућа радна снага. Међутим, већина фирми које се јављају на тендер има проблем да нађе радну снагу, иако је реч о добро плаћеном послу који, додуше, у рангу физичке тежине следи одмах после рударства, али је ефективно радно време краће и не дуже од четири до пет сати дневно. Способан и вредан секач месечно може да заради више од 100.000 динара, уз обезбеђену храну и смештај – кажу у “Борањи”.
Дуги низ година, како објашњавају наши саговорници, ове послове на подручју западне Србије радила је увезена радна снага са подручја Републике Српске, док су у шумама источне Србије доминантни међу дрвосечама били држављани Румуније. Последње две сезоне, међутим, уз хронични недостатак домаћих дрвосеча, фирме из западне Србије које раде за “Србијашуме” све теже ангажују и дрвосече из Републике Српске, јер већина њих на овај сезонски посао одлази у Словенију, за још бољу плату и услове.
Неколико је проблема због којих постоји апсолутни дефицит дрвосеча у Србији. Најпре тај што наша држава тај кадар, стручно назван шумски секачи, уопште не школује. Потом је проблем тај што они радници из Србије који имају стручни сертификат сада барабар са Босанцима одлазе у Словенију, а нових радника који би прошли обуку, једноставно нема, иако је могућност зараде у односу на све друге сезонске физичке послове неупоредиво већа. Са евиденције Службе за запошљавање, чак и да има заинтересованих, не смемо да ангажујемо необученог радника због ризика од повређивања – објашњава за “Блиц” власник једне занатске радње из Ваљева, који годинама ради за “Србијашуме”. И сам страхује да све уговорене овогодишње послове са тим ЈП на Рајцу и Маљену, једноставно неће моћи да испуни због недостатка радне снаге.
По његовим речима, претходних сезона тај проблем било је могуће премостити ангажовањем дрвосеча из РС на црно, али сада је дефицит те радне снаге чак и с оне стране Дрине, јер је у Словенији могуће зарадити дупло више.
