Братислав Дикић, бивши командант српске Жандармерије оптужио је главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића и специјалног тужиоца Сашу Чађеновића да су га 23 пута тајно из Спужа водили на саслушање да даје изјаве.
Дикић је данас пред судијама Апелационог суда тврдио и да је „тортура вршена“ над њим.
Казао је и да су му нуђене паре да оптужи Милана Кнежевића и Андрију Мандића и Демократски фронт.
Тврди и да је добио папир да га потпише „да је знао за државни удар, да је знао за оружје, да је знао да су руски дрзављани умешани, као и да је узео од Саше Синђелића 15.000 еура“.
Дикић је казао да је све то одбио.
Казао је да му је нуђено да добије 15 месеци затвора и да потпише споразум о признању кривице.
Седница Апелационог суда је прекинута док се не одлучи о предлозима адвоката одбране да се све снима аудио и видео.
У Апелационом суду се разматрају жалбе на пресуду у случају „државни удар“ у којем су Мандић и Кнежевић, те група србијанских и руских држављана осуђени на скоро 70 година затвора због наводног покушаја пуча на дан прошлих парламентарних избора 2016. године.
Виши суд је првостепену пресуду донео 9. маја прошле године, а процес пред Апелационим судом је одлаган због епидемије коронавируса.
Према првостепеној пресуди коју је Виши суд донео још 9. маја прошле године, оптужени Руси Едуард Шишмаков и Владимир Попов терете се да су током 2016. у Црној Гори, Србији и Републици Српској формирали криминалну организацију која је планирала да се на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године, сукоби са црногорском полицијом и насилно заузме Скупштину Црне Горе, те отме или убије тадашњег премијера Мила Ђукановића.
За кривична дела стварање криминалне организације и покушај тероризма Шишмаков је осуђен на 15 година затвора, а Попов на 12. Због наводног чланства у овој организацији лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић осуђени су на по пет година затвора.
Држављанин Србије и бивши командант жандармерије Братислав Дикић добио је осам година, а још двојица држављана Србије Предраг Богићевић и Немања Ристић по седам. Бранка Милић је осуђена на три године затвора, али је у међувремену побегла у амбасаду Србије у Подгорици где се крије већ годинама. Драган Максић добио је годину и девет месеци, док су Србољуб Ђорђевић и Милан Душић осуђени на по годину и по а Кристина Христић условно на две године.
Суђење у овом случају директно је преношено преко телевизије, а обележио га је сведок – сарадник Саша Синђелић који је оптужио окривљене за учешће у покушају пуча што је преломно утицало на суд да их осуди. Синђелић је касније у више наврата мењао своју причу у гостовањима на телевизији и разним снимцима који су објављени на интернету али то није утицало на коначну пресуду.
