Желим подсетити српску јавност на догађаје из прошлости који и сада оптерећују наш друштвени живот и указати на одређене историјске сличности које се тичу косовског проблема. Данас се навршава 45 година од доношења антисрпског Устава из 1974. године којим су озакоњени елементе државности аутономне покрајине Косово!
Устав је био легалан према тада важећим законима, али потпуно нелегитиман-донесен је у време једнопартијске диктатуре. Мене ово асоцира на НАТО инстант решења-ето ребуса за уличне демократске букаче! Србија је са међународно признатим границама (укључујући Космет) приступила формирању Југославије 1918. године! Наци-фашистичка окупација земље (1941-45) привремено је отуђила српски Космет и припојила га фашистичкој Великој Албанији – да није и то допринос „фашисте“ Вацића, како ме назива лажњачка Антифа?
Отимачина Космета после 2. светског рата кренула је након слома српских централистичких структура 1966. године-тема за модерне либералне заговорнике децентрализације Србије! Устав из 1974. године изгласан је после чистке јаких српских кадрова у власти-слично прогону српских патриота у Хаг!
Уследило је савезно оспоравање права Србији на утицај према приштинским покрајинским структурама – звучи познато и данас? Да ли је само Србија „случајно“ од свих република у СФРЈ имала покрајине? Великоалбанска активност ка отцепљењу од Србије видела се већ на демонстрацијама 1981. године,а на данашњи дан 1989. године албанска иредента организовала је штрајк 1350 рудара у Старом тргу. Као разлог бунта означена је српска тиранија – старих #1од1350! Србија је убрзо енергичним мерама укинула парадржавне ингеренције Косову.
О агресији 1999. године не треба ни говорити. Ружни,вечито актуелни стереотип „зли Срби и јадни Албанци“ – увек на CNN1! Ових дана сећам се и руског дипломате Виталија Чуркина који је преминуо 20. фебруара 2017.године. Овај искрени заштитник српских интереса у УН оборио је британску резолуцију о српској „геноцидности“ из 2015. године. Код актуелних српско-албанских преговора запажам да сваку договорену обавезу Србија испуњава до краја док албанска страна дијалог схвата по свом личном нахођењу.
Недавно је у Минхену српски председник на дипломатски начин понизио политику Хашима Тачија! Бившем терористи највиши државник Србије правним аргументима објаснио је разлику између државе и парадржаве! Минхен је разбио албанско лобирање као легитимно, а српско лобирање као вид наводног притиска. Тачи се сам уловио на удици политике двоструких стандарда. Лажна творевина Косово је најобичнији камп стране војне силе!
Сматрам да грешке претходних владајућих гарнитура не смемо поновити што би желели сепаратисти. Неуспешни покушаји „Косова“ за чланство у Унеско и Интерпол победа је наше дипломатије, а сценарио уцена да им Србија поклони столицу у УН пре икаквог дијалога је више него бесмислен и пропао! Наивна играрија са царинама отуђује Албанце од својих ментора и баца их у канџе српске вишевековне дипломатске праксе. Зато позивам Србе на нужно национално јединство, државу на стварање нових моћних савеза и странке на одбацивање дневно политичких тема док траје борба за српско Косово! “Зло је ко не зна, а учити се не да“.
Миша Вацић, председник Српске деснице
