Разумем вас, другарице феминсткиње у потпуности. Другарице, средовечне, као и ви, љуљају децу, неке већ и унуке – оне слободније се „рокају“ по сепареима или мотелима на ободу града. Док оне уживају у љубавном заносу, ви парафразирате наслов књиге Жарка Лаушевића: „Година прође, али оргазма нигде“ – нејебица је, народски речено, опака болест. Незгодна, оставља болест по психу, нарочито овде где се већина мушкараца држи оне „дај било шта, само да је рупа“, а ви опет остајете ускраћене.
Ајде што нема акције када се погасе светла, него вас такве, никакве, неће вала ни за држање за руке, романтичне шетње, биоскопе, смс чаврљања, ништа, јок, нула бодова. Не смета у тој ситуацији вама што, како тврдите, ми задрти Балканци (грозне ли лажи, успут) гледамо жене као инкубаторе и ходајуће шпорете – смета вам што вас (а, ово је земља џентлемена) нико не гледа чак ни као инкубатор ни као ходајући шпорет. Ни то!
У таквој ситуацији, дабоме, рађају се психички поремећаји, тражи се излаз: тамо где нема природног лека у дужини од 12 до 22 цм, или оних синтетичких што преписују доктори, служите се методама надри лекарства: вехабијским активизмом и џихад феминизмом. За себе, дабоме, могу рећи да сам већи феминиста од већине жена и то нарочито ни не кријем: за сваку сам слободу жене, од облачења, преко понашања; верујем да не постоји професија где су мушкарци предодређени да буду успешнији од жена; верујем да свака жена има право да се професионално оствари; верујем да су у вези оба пола равноправна. Али, вас, брате (јел сте сестре одавно престали да будете), баш мрзим.
Због свега горе набројаног, у тим буркама феминизма, док сте опасани експлозивом сатканим од женских права, уместо „Алах акбар“ вичете „Равноправност“, што му дође на исто: колико лудаци који се разносе широм света погрешно тумаче дивну религију Ислам, толико и ви наопако тумачите Розу Луксембург и дружину.
Да, брат Бата Гашић је направио једну симпатичну шалу, чак и шмекерску – није силовао, није понизио. Спрдао се, онако како се сваки дан милион момака у Србији спрда са милион девојака и још битније, ОБРАТНО! Да, Дарко Станић је у шали, блиску сарадницу, клепио по гузи, како се то дешава у милион сличних случајева, како од стране мушкараца, тако и од стране жена. Здрави људи то схватају као здраву комуникацију, здраву шалу и здраво зезање. То је нормалан чин, за нормалне људе и нико због тога није угрожен, нико се не осећа злоупотребљено, нападнуто или напаствовано. Нагласих за нормалне људе, ваљда се зато, џихад активистикиње у томе и не проналазите.
Оставите Дарка на миру. И његове сараднице. Оставите нас, који уживамо у животу у миру, оставите нас ви, који живот презирете. И уместо тога, ако баш хоћете да будете активисткиње, запитајте се зашто нам се уводи трећи пол код детета, зашто се педери хватају по улици, зашто нам се хомосексуализам промовише у вртићима и бавите се тим стварима. Здравије је. Можда и вама помогне, није касно за излечење.
А, до тада, немојте фрустрације лечити на сјајном голману и сјајном функционеру, а пре свега веома квалитетном човеку, који свој посао ради одлично. Нема потребе.
Уместо тога, само у Београду, имате макар тридесет еротик шопова. Вибратори нису нарочити скупити. Одаберите модел, купите резервне батерије, максимална брзина и закључајте се кући. И нама и вама ће бити лепше док сте ви иза браве.
Томо Ловрековић