Из књиге Од господина до сељака, Адама Прибићевића (1880–1957),
издање Српског културног друштва Просвјета Загреб, 1996.
… Вредност човека не мери се само вредношћу идеала, који носи у својим грудима. Правда и слобода беху идеал свију народа. Разлика је међу њима у том с колико су се снаге и енергије за тај идеал залагали, колико су динамике за остварење тога идеала уносили и колико су га широко постављали, само за се или и за друге. И у том је српски сељак био испред свију око себе, јер се никад није огрешио о правду и слободу према другима, колико су ти други према њему. Кад је био на врхунцу среће, није изгубио равнотеже ни светио старе неправде. Истакнућемо само два-три примера.
Како су Арнаути огњем и мачем потребили српски народ из језгра српских земаља по Метохији, Дреници и Косову, где Арнаута није било ни за лек, требећи га све до 1912. године, познато нам је. У једном запису забележио је српски летописац још 1574. год. ове речи:
„Велики зулум бијаше тогда од Арнаута, особито од Махмуд Беговића у Пећи, у Скадар од Иванбеговића, потурчени Бушатлије, у Призрен Синанпашића Ротуловића, у Ђаково од Еласупашића; 2000 христијане около ови вароши исјекоше. Уви на! Боже, призри с небесе, избави стадо Твоје.“
Тако се то низало кроз векове и у целим крајевима угасила се српска свећа. Јесу ли Срби то вратили?
У Хрватској српски народ био је кињен кроз векове, насртано му на веру, тако да се некад у Турску враћао, иако је и за сбе и за Хрватску на граници стално крв лио и скупо плаћао земљу на коју се населио. Колико је само блата, увреда на српски народ од почетка старчевићанског покрета па до јуче народ од почетка старчевићанског покрета па до јуче, сручено: Сврбеж, Клатеж, Цигани, Власи, Мартолози, Византинци, итд. Ниједан културни човек не би десети део таквих простота избљувао на последњу животињу, а ово су чинили српском народу људи који су се гордили својом хиљадугодишњом културом према српској некултури. Кад су Срби иједан народ на свету, и онај који их је на коље натицао, оволиким блатом засули? Испоредите с овим лепу, пуну витештва, и благородства, песму краља Николе: Турчину.
Па какве су Срби неправде у Хрватској трпели? У Загребу није смело бити ни једне фирме ћирилицом. 1914. год. кад је била на власти још Хрватско-српска коалиција, било је уз Земаљску владу чиновника: банских саветника, одсечних саветника, владиних тајника и перовођа 74, а од тога само 4 Србина, и то на нижем положају, место 24!
1908 – 1910. год. од 54 Србина, оптужена у велеиздајничкој парници, беху само 2 криви и њих је теретио Ђорђе Настић. А 600 Хрвата сведочили су под заклетвом против 52 невина Србина лажи, због којих су их могли попети на вешала. А после ослобођења ни једном од ових злочинаца није пала влас са главе. Чак су и судије, који су свесно осудили невине људе, вукли у миру своје пензије.
Каква су злочинства на Србима вршили за I Светског рата муслимански шуцкори изнео је у бечком Парламенту хрватски посланик Анте Тресић Павичић. Ко је од њих изгубио главу?
Зверства Маџара и Хрвата војника у Мачви 1914. надмашена су само усташким зверствима у овом рату. Кога су Срби убили, а где тек мучили 1918. у Хрватској, у Војводини?
(…)
У својој срећи српски сељак је заборављао на све неправде и злочинства. А то је баш одлика истинског благородства и витештва духа. Баш ово унутрашње проживљавање среће, кад у срећном човеку занеми свако ружно осећање, када на све заборавља и све опрашта. А како су се одужили хиљадугодишњи културтрегери Маџари и Хрвати од 1941. на даље? …
(Приредио: С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)