О рату и ратницима
Нећемо да нас штеде наши најбољи душмани, а ни они које волимо из дубине душе. Допустите дакле да вам кажем истину! Браћо моја у рату! Ја вас волим из дубине душе, ја јесам и увек сам био што и ви. И ја сам вам ваш најбољи пријатељ. Допустите ми дакле да вам кажем истину! Ја знам за мржњу и завист вашег срца. Ви нисте доста велики да не познајете мржње и зависти. Али будите доста велики да вас није стид њих! Па кад већ не можете бити свеци сазнања, будите ми бар њихови ратници. То су пратиоци и претече те светости. Ја видим много војника: дај да видим много ратника! »униформа« зове се оно што они носе: само нека не буде једног облика и оно што се у њој крије! Треба да сте ми такви да вам око тражи увек душманина – вашег душманина. А у неких од вас јавља се мржња већ на први поглед. Свог душманина треба да тражите, свој рат треба да водите, и за своје мисли! А ако ваша мисао подлегне, ваша честитост треба и тада још да слави победу! Ви треба да волите мир као средство за нове ратове. И више кратки мир него дуги. Не кажем вам ја да радите, већ да се борите. Не дајем вам ја савет да
мирујете, већ да побеђујете. Ваш рат треба да је борба, ваш мир треба да је победа! Само кад се има стрела и лук уза се може се ћутати и седети мирно: иначе настаје разговор и свађа. Ваш мир треба да је победа! Ви велите да добра ствар чини и рат блогословеним? А ја вам кажем добар рат чини блогословеном сваку ствар. Рат и храброст извршили су више великих дела него љубав према ближњем. Не ваша самилост, него ваша храброст спасавала је досад страдалнике. »Шта је добро?« питате ви. Добро је, бити храбар. Пустите девојчице да говоре: »бити добар значи, оно што је лепо и дирљиво у исти мах«. Кажу да сте без срца: али ваше је срце право, и ја волим стид ваше срчаности. Ви се стидите свога прилива, а остали се стиде свога одлива. Ви сте ружни? Па добро,
браћо моја! Баците на своја плећа узвишено, огртач за све што је ружно! Кад ваша душа буде велика постаће обесна а има пакости у вашој узвишености. Ја вас познајем. У пакости се сусрећу обесни и слаби. Али они не разумеју једни друге. Ја вас познајем. Ви смете имати само душмане које треба мрзети, не душмане које треба презирати. Треба да можете бити горди на свог душманина: тако ће успеси душманина вашег бити и ваши успеси. Побуна – то је отменост за роба. Ваша отменост нека буде послушност! И само ваше заповедање треба да је покоравање! Добром ратнику пријатније је чути »мораш« него »хоћу«. И све што радо чините треба прво још да пустите да вам се заповеди. Ваша љубав према животу нека буде љубав према вашој најлепшој
нади: а ваша најлепша нада нека је највиша мисао живота! Своју највишу мисао, најзад, пустите да вам ја пропишем – она гласи : човек је нешто што треба превладати. Живите дакле животом послушности и ратовања! Шта је стало до дугог живота! Зар има ратника који би да га штеде! Ја вас не штедим, ја вас волим из дубине душе. браћо моја у рату!
–Тако је говорио Заратустра.
-Фридрих Ниче, „Тако је говорио Заратустра“
