Вероватно сте се питали која то особа није добила 100 евра, а да се пријавила. И ја сам се питао што људима око мене лежу паре, неки су их већ одавно потрошили, само мени никако да стигне та дуго очекивана порука. Па, стигла ми је. Али не она којој сам се надао.
Нисам добио 100 евра, а по свему судећи нећу их ни добити. Могао бих да вам кажем да сам разочаран, тужан, љут. И јесам љут. Али на себе.
Када ми је пре пар година истекла лична карта, случајно сам сазнао како могу да користим пасош као валидан документ на свим местима. Наравно, тада нисам могао да знам да ће се кроз неколико година десити глобална пандемија корона вируса, те и да ће лична карта бити једини документ са којим ћу моћи да подигнем једнократну помоћ државе.
Пасош сам користио када сам отварао рачун у банци, приликом подношења пријаве за порез, код регулисања заосталих дуговања према ЕПС-у, али и за све оне ствари које подразумевају да имате неки лични документ.
Наравно, временом сам се опустио, вађење личне карте сам пролонгирао, понајвише јер сам мислио да подношење пријаве подразумева агонију чекања у редовима, а након тога још чекања све док је коначно не добијем.
Ипак, испоставило се да ми је крајње потребна да бих остварио једнократну помоћ државе.
Када је кренула пријава преко сајта, размишљао сам да ли је пасош валидан документ, али поучен пређашњим искуствима, убрзо сам сваку другу мисао сем оне како ћу потрошити паре, тотално скрајнуо у страну.
Одабрао сам банку, укуцао сам јавни матични број, укуцао сам број пасоша и то је било то, сад је преостало само да чекам.
После неколико дана, проверио сам статус пријаве и стајало је да је у обради. И даље сам био оптимистичан. Међутим, како су дани пролазили, а људи око мене почели да добијају поруке о приливу новца, у мени је расла сумња. Шта ако ипак то није то….
Црне слутње су се обистиниле данас. Наиме, након што сам на сајту за проверу укуцао своје податке, сачекала ме је следећа порука.
“Пријава за физичко лице је одбијена услед неисправности унетих података, молимо да поново поднесете пријаву са исправним подацима”
Након тога, бацио сам се на претрагу вести и уследио је хладан туш у виду изјаве премијерке Ане Брнабић.
“Што се тиче истицања личне карте, обавеза је свих грађана Србије да имају важећу личну карту. Мислим да је то законска обавеза и мислим да то није много тражити од грађана. Ако им је истекла током ковид-кризе, она се аутоматски продужава. Ако им је истекла пре кризе, морам да кажем да постоји минимум минимума који морамо да тражимо од грађана према својој земљи да испуне”, рекла је она.
Сви моји планови о томе како ћу и где потрошити 100 евра од државе, пали су у воду због моје глупости, односно, лењости да урадим оно што се сматра од сваке зреле особе.
Уместо што сам гледао парфеме, мајице, кошуље, фармерке и аксесоар, боље да сам гледао шта ми је све потребно од докумената да извадим нову личну карту. Овако, могу само да посматрам вас како се зезате на рачун тога да ли сте их добили, као и на шта ћете их потрошити, баш као клинац који гледа у излог посластичарнице.