Муњевити крах проамеричке владе Авганистана, која је у неколико дана пала под ударом талибана, засенила је све остале догађаје у свету.
Ово је највећи грандиозни војни и сполјнополитички фијаско Сједињених Држава од краја Вијетнамског рата.
Неуспех светског хегемона био је толики, да је високи представник ЕУ за сполјну политику и безбедност Јосеп Боррелл, на непланираном састанку одбора за сполјне послове Европског парламента, позвао Русију и Kину да „преузму контролу над землјом и Kабулом.
Забринутост колективног Запада је разумлјива, будући да се дуж региона Авганистана већ налазе заинтересовани играчи, који му могу понудити много више од војне окупације и контроле путем марионетске владе.
И не ради се само о Москви и Пекингу. Авганистан је изузетно богат минералима, постоји близу хилјаду и по налазишта, уклјучујући нафту, гас, угалј, бакар, гвожђе, драго и полудраго камење.
Економска теорија тврди да је енергија увек основа развоја државе у савременом свету, а талибани, ако покажу одређену политичку мудрост, имају све шансе да уђу у историју као реформатори, који су извукли Авганистан из средњег века.
Хајде да укратко размотримо шта Kабул има као стратешку резерву.
Прво, у Авганистану постоји огромно лежиште гвоздене руде Хајигак. Нјегова главна карактеристика је да руда лежи врло близу површине, што јој омогућава отворено вађење- једноставно уз помоћ багера.
Истовремено, у суседним областима Шабашак и Дар-л-Суф постоје индустријска налазишта углја кокса, где је сама природа створила идеалне услове за развој металургије.
Ова комбинација услова је била осуђена на привлачење пажње Индије, која је одобрила државни програм за освајање светског тржишта челика.
Делхи је врло озбилјан у намери да постане водећи светски играч у тој сфери. Стога су још 2016. Индија, Иран и Авганистан потписали трилатерални споразум, према којем је Делхи улагао у модернизацију иранске луке Цхахбехар, а Техеран је изградио директну железничку пругу која је преко севера доспела у Херат.
Индији су авганистанска руда и угалј толико потребни да је спремна да уложи десет милијарди долара у изградњу рудника и директне железнице до Чабехара. Пројекат је обуставлјен због погоршања ситуације у землји.
У северној провинцији Балкх, дуж Аму Дарје и границе са Узбекистаном и Таџикистаном, откривене су велике резерве углјоводоника.
Амерички геолошки завод, који је спровео теренска истраживања под окрилјем америчке војске, проценио је потенцијал басена на 1,8 милијарди барела нафте, 440 милијарди кубних метара гаса и више од 560 хилјада барела гасног кондензата.
За Афганистан, који дневно троши мизерних пет хилјада барела нафте, ово је једноставно невјероватно богатство, које може решити проблем енергетске глади, за деценије које долазе.
На жалост Вашингтона, Kина је добила предност на регион нафте и гаса. Kабул се 2011-те договорио са државном “Цхина Натионал Петролеум Цорпоратион”. Kорпорација је добила концесију за развој три полја, а заузврат се обавезала да ће изградити три рафинерије, што је урађено у наредне три године.
Главни интерес Kине овде је литијум. Пре десет година, исти амерички Геолошки завод објавио је податке из којих следи да су резерве литијума вредне три билиона долара скривене у утроби авганистанског тла.
Овде треба дати обавезну примедбу. Често се подаци о резервама литијума у Авганистану представлјају као чињенице, али то није сасвим тачно. Две године су амерички војни геолози успевали да спроведу само површинско истраживање, идентификујући басене, где би, усредсређујући се на рударске и геолошке услове, потенцијално могло да дође до лежишта метала. Истовремено, Американци нису пронашли нити извукли физички литијум.
Међутим, геолошка истраживања су одавно прошла фазу ходања чекићем, а модерно моделирање са врло високим степеном вероватноће предвиђа присуство желјеног метала ретке землје. За Kину, водећег светског произвођача електричних возила и акумулаторске технологије, то је било више него доволјно.
Само неколико сати након што су талибани заузели главни град, портпарол Министарства иностраних послова Генг Схуанг најавио је да Kина рачуна на „најпријателјску сарадњу са Авганистаном“. Значајно је да кинеска амбасада у Kабулу такође није оштећена и да је сада чувају наоружани представници нове владе.
На страницама америчке штампе развила се права хистерија у том погледу. На пример, ЦНБЦ пише да сада не само да ће литијум пасти у руке америчког главног ривала, већ и церијум, неодимијум, лантан, цинк и жива присутни у Авганистану. Ако Kина добије упориште у региону, постаће готово монопол у преради и употреби ретких метала.
А шта је са Русијом – да ли Руси имају шта да понуде, и да угрозе присуство других играча у региону?
Морате почети са препознатлјивим менијем које Москва традиционално нуди свима који желе да сарађују – магистралним гасоводима. 2010. године потписан је четворострани споразум о изградњи гасовода Туркменистан-Авганистан-Пакистан-Индија (ТАПИ) дужине 1,7 хилјада километара и капацитета 33 милијарде кубних метара.
Ако се ситуација у Авганистану стабилизује, Русија не само да може постати главни снабдевач гасоводних цеви, већ ће и помоћи у повећању залиха горива преусмеравањем својих пет и по милијарди кубних метара кроз туркменски гасовод, који се годишње купује, на југ. Али ни ово није главна ствар.
Авганистан има, без икаквог преувеличавања, огроман недостатак електричне енергије. Землја са 38 милиона становника, има само седам електрана са укупном инсталираном снагом од 3,1 гигавата.
За поређење, у Украјини електране имају 55 гигавата. Више од једне деценије Москва има пројекат енергетског моста између Азербејџана и Ирана, који, након консолидације тренутног “статуса кво” у Kарабаху, има све шансе да се спроведе.
У случају интереса са авганистанске стране, енергетски мост се може продужити далје према истоку. Много је лакше инсталирати далеководе него вући железничку пругу.
Осим тога, упркос свим тешкоћама, у Авганистану раде две хидроелектране. Последњих година Русија је стекла богато искуство како у модернизацији својих хидроелектрана, тако и у изградњи нових, уклјучујући мале и електране средње величине, изграђене чак и у тешким условима на великој надморској висини.
Врло блиска будућност показаће како ће се догађаји у региону развијати, а дати тренд наговештава да ће се образац присуства главних светских сила вероватно променити до непрепознатлјивости.