Зло никада не спава. Или да би лоше победило, довољно је да добри не ураде ништа. Пошто већ лоши су непрестано активни у својој намери. Стара је истина да људи повезани злочином су увек чвршће повезани него људи добрих намера, јер ови први да би опстали морају непрастано да се подупиру. Е тако смо дошли до тога да се у престоници Србије организује протест у исто време када су протести Срба на Косову и Метохији.
То не би било ништа чудно да је реч о протесту солидарности и подршке страдалној браћи у јужној српској покрајини. Но, како није реч о томе, већ напротив песма: „Ој Косово, Косово“, коју је самоиницијативно започео очигледно обманути грађанин, након обраћања организатора Бранислава Трифуновића на скупу који је почео сабирањем испред филозофског факултета је доживљена као провокација. (Ко жели може да види на снимку самих организатора). Пре тога је поносно истакнуто да су ту Душко који је рекао да су Срби криви за грађански рат у Босни, и неизоставна Мира која не пропушта ни једну улогу што за Шиптаре, што за босанске муслимане у изразито антисрпским филмовима, где се представља да је наш народ систематски силовао, убијао и зверски злостављао своје комшије. Е такви људи су предводили протест у срцу Београда, наводно против насиља и крвавих кошуља, алудирајући на напад на Борка Стефановића, који лично осуђујем. Али морам бранећи истину и истаћи да је држава одмах ухапсила починиоце напада.
Како се ствари развијају не би се зачудио да је и сама острашћена екипа око Ђиласа, која је стајала иза поменутог протеста, заправо и режирала напад на Борка, жртвујући свог и овако небитног као функционера, не би ли имали алиби да могу да нападну државу Србију, тј. власт у Београду, баш у времену када је Харадинај по увођењу противправних такси на увоз робе из централне Србије, запретио Председнику Републике Србије да или одмах призна лажну независност ткз. републике Косово или му даје још само месец дана власти.
Ту смо дакле. Водећи лобисти за независно Косово излазе на улице. На скупу су били и на њега јавно позивали сви екстремисти из YIHR (Иницијативе младих за људска права), јавности позвати по насиљу кад су упали на трибину у Бешки, као и многим другим провокацијама где су злоупотребљујући толерантност власти отворено промовисали накарадну самозвану независност Косова. Дакле окупили се прваци аутошовинизма, перијанице сепаратистичког активизма, доказани насилници -превасходно над женама (Двери) и моралне пропалице које кријући се иза паравана „некаквог уметника“ дозвољавају себи много што шта, па у свом дрогираном мозгу више не познају границе ни елементарне пристојности.
Тако се одважио и брат водитеља опскурног протеста насилника против насиља аутошовиниста и русофоб, животне ли ироније имена Сергеј, да путем друштвених мрежа вређа жене. Почео је са премијером, па председником Скупштине, па директором Студија Б. Све поменуте функције врше жене, а Сергеј вођен вероватно ауто проекцијом, назива их фуксама, вероватно јер је у кризи да се фикса. Дотични је и мене у више наврата вређао на интернету јер позивам на подизање борбене готовости народа и спремност да бранимо Косово по сваку цену на сваки начин. Али када смо се једном приликом срели у једном врачарском кафићу, и ја му пружио руку, представио се и рекао: „Ево погледај уживо у очи човека којег прозиваш на твитеру“, уметник се дословно упишкио. Сад не знам да ли му је тај чин био некакв уметнички перформанс, или отказивање реакције за физиолошким потребама као последице коришћења психоактивних супстанци. Верујем да страх није био повод, мада како Јован Дучић за усташе каже: „Они су најхрабрији, не јер се ничега не боје, већ јер се ничега не стиде“. Пошто се већ осилио најавом „пишања“ по гробу председника.
Сад осиљен масом следбеника, не толико плаћеника колико корисних идиота који нису ни свесни да су их дворске луде извеле на улицу на Харадинајев миг. Не би доводио у везу што се привреме власти у Приштини везују за шверц наркотика. Нити што су вође протеста осведочени корисници истих. Пре је веза у мржњи према Србији и намери председника да одбрани Србе на Косову и Метохији, јер за другосрбијанце Срби су сметња свуда, поготово на српској светој земљи.
Било како било, народ вас је прозрео. Покушајте да извршите своје твитер претње и шетаћете али по кругу затвора. Где су и нападачи на вашег Борка. Насиље је одраз слабости.
Миша Вацић, председник Српске деснице
