Иако актуелна администрација САД, чини се уз потпуну и искрену, готово еуфоричну, сарадњу свих својих „послушника“, безрезервно и безгранично подржава Украјину у њеним, сада већ више од годину дана дугим сукобима са Руском Федерацијом, поједине околности указују на то да би у скоријем периоду, односно већ током следеће године, могло да дође до потпуног преокрета на геополитичкој сцени, који би се веома позитивно одразио и на интересе српског народа.
Услед све већег притиска кризе изазване дешавањима на подручју Украјине, становништво европских земаља се, упркос снажној пропаганди и манипулацијама, све гласније супротставља званичној политици својих држава, тражећи да приоритет буде очување њихових националних интереса, животног стандарда и економије, а не мржња према Русији. Иако су и тамошње политичке елите свесне исправности тих тежњи, услед неспособности да се одупру диктату званичног Вашингтона, настављају да воде политику која је погубна по интересе њихових држава и народа.
Међутим, такве околности су довеле до формирања циља који је заједнички апсолутно свим државама, без обзира на којој се страни тренутно завађеног и подељеног света налазе, а који би се реализовао променом власти у САД на предстојећим изборима 2024. године. Да остварење тог циља има подршку и у самој САД, говоре најновија истраживања јавног мњења, која указују на драстичан пораст разочарања америчких гласача у политику „светског конфликта“ њихових актуелних власти, а сходно томе и јачање подршке претходној опцији, која је током свог мандата показала много боље резултате.
Иако ће се предстојећа промена власти у САД благотворно одразити на читав свет, посебно ће погодовати српским националним интересима, јер ће омогућити реализацију вековне тежње српског народа ка чвршћем повезивању свих његових делова, на свим вековно српским територијама, које су под утицајем страног фактора систематски дељене, уситњаване, откидане и на силу припајане другим државама, по правилу уз велике српске жртве.
Наиме, током претходног периода су бројне активности и иницијативе у том правцу већ спроведене, те се српски народ у БиХ, Црној Гори и Северној Македонији „пробудио“ и припремио за укључивање у „Српски свет“, односно за то да, како то и приличи, наступа заједнички са својим сународницима у матичној Србији, како би српски народ, иако је формално подељен у више држава, јединствено и у целости доносио одлуке о својој будућности.
Наведени концепт је са економског аспекта ојачан и иницијативом „Отворени Балкан“, док у актуелном периоду званични Вашингтон врши снажан притисак на привремене албанске власти да допусте формирање Заједнице српских општина на подручју КиМ, што је causa sine qua non укључивања српског народа са тог, за српску историју и нацију традиционално и суштински битног подручја у „Српски свет“. Тим својим активностима актуелна америчка администрација, потпуно несвесно, практично помаже реализацију тог пројекта, који ће ипак у пуном обиму моћи да буде реализован тек након њеног пада.
Како би концепт „Српског света“ у потпуности остварио своју функцију, након формирања Заједнице српских општина на КиМ, преостаје једино још да се српско становништво са подручја данашње Хрватске, које је током претходних стотинак година, бежећи од усташког ножа дошло у Србију, врати на своја вековна огњишта и организује на земљи својих предака, те након тога прикључи овом величанственом пројекту, чије ће перспективе након врло скорог и врло извесног пораза садашње америчке администрације, добити нове правце и могућности ширења и развоја.