Да је конвертитство којим случајем олимпијска дисциплина уопште немамо дилему да би Предраг Бошковић, мимо сваке конкуренције, донио прву медаљу Црној Гори, и то златну. Детаљним увидом у мрачне странице црногорске историје, укључујући и римско дукљански период, тешко да би се могла наћи опскурнија и превртљивијија креатура него што је то црногорски министар одбране Бошковић. Од некадашњег Белог орла до НАТО врапца, посилног Данице Драшковић, жбира Милана Роћена из времена државне заједнице, личног министра Аца Ђукановића, доживотне маскоте ЖРK “Будућност”, Предраг Бошковић мукотрпно и у континуитету изазива презир уписујући себе у отпаднике сопственог народа. Ваљда охрабрен заставом НАТО-а у позадини, овај приватни министар Аца Ђукановића, у својим познатим психоделичним тренуцима, неваспитано, и како то само њему доликује, острвио се на митрополита Амфилохија и српског министра одбране Александра Вулина. Управо Бошковићев напад најбоље говори о паници на двору одлазећег диктатора којем се по читав дан привиђају хибридне претње у форми величанствених литија и тробојки које су ових недеља осветлале образ већинској и непокорној Црној Гори. Зато вођени молитвеним и братским побудама имамо обавезу, да без обзира на све побројане изопачености министра Бошковића, истог позовемо да размишља о спасењу душе, јер су земаљска блага трошна и пролазна, а једино је вечно царство небеско. А посебно Предраг Бошковић има обавезу да размишља о спасењу душе своје јер је носилац ордена Светог Саве Другог степена. Подсећамо грешног и изопштеног из православља Предрага Бошковића, да га је као некадашњег директора Рудника угља, лично одликовао владика милешевски Филарет због доприноса изградњи храма. И уместо да буде са верујућим народом, како то и доликује носиоцу ордена Светог Саве, и да брани духовно насљеђе нашег првог архиепископа, Предраг Бошковић је одлучио да буде Алем Kурти, Албанац који је дивљачки сломио и бацио крст са цркве Светог Илије. Тако данас министар Бошковић својим нападима на митрополита Амфилохија и Србију, уствари немоћно скаче по стотинама хиљада грађана који бране светиње, и заслужује да му наша црква одузме орден Светог Саве, јер је недостојан такве части. У коначном, Предраг Бошковић треба да зна, иако не жели да зна, да Бога и Светог Василија још нико није победио, и да је тај рат унапред изгубљен.
Управо због тога и позивамо порукама самилости и забринутости министра Бошковића, да се док још није касно, одрекне Сатане, и спаси душу, ако је од ње ишта остало.
Извор : Националист
