Рођен и одрастао на Врачару у Београду, похађао ОШ „Владислав Рибникар“ као и школу глуме у позористу ‘Дуско Радовић“. Долази из породице београдских интелектуалаца који су оставили дубок траг у српској култури 20 века. Са седам година имао је улогу култној серији „Срећни људи“ једног од браће Митровић, који су малтретирали малог Нецу на путу до школе и отимали му џепарац.

Баш ова улога и поређење послужило је приликом анализе његовог лика и дела. Да ли је у годинама које су уследиле остао исти преступник који малтретира окуржење, неком отима или је напротив неко ко штити слабије, почев од животња, жена које су жртве насиља и деце која су на мети педофила.

Иза организације „Фортис“ која на мрежама и улицма налази педофиле и касније качи снимке тих људи, стоји гост Kурир телевизије Павле Бихали, оснивач „Левијатана“ чију је забрању деловања затражило је Врховно јавно тужилаштво због сумње да се иза паравана удружења грађана, заправо крије паравојна формација.

Управо је Бихали био гост „Црне хронике“ на Kурир телевизији код водитељке Јелене Пејовић када је изнео турбулентне периоде из свог живота.

Прво се осврнуо на најаву оснивања партије Српских националиста заједно са Гораном Давидовићем и Мишом Вацићем:

  • То су људи који су оријентисани ка српској традицији, ка вредностима које су се погубиле, враћању теза које су се потпуно замениле како не бисмо дошли у ситуацију да ми причамо да ли је он, она, оно и да ли ће се неко декларисати као риба или крокодил са четири године, него да причамо о неким стварима које су битне за Србију. Дакле, да не причамо о абортусима као неком узвишеном чину, о женама у црном, о проусташким организацијама финансираним од запада које вечито пљују и вређају. Они су направили пројекат „како да мушкарац не остане трудан“ и узму за то милион и по долара. Па који је то пројекат, ја ћу га изнети за два долара, мушкарац не може да остане трудан, завршен пројекат. То су ствари које не желим да видим у Србији. Хоћу да кажем да ствари и новац која узимају та удружења за своје измишљене пројекте, како се уопште представља тај пројекат. Наравно да нећемо да допустимо да фетус угрози живот мајке у случају да је сепса или ако је жена силована, дакле постоје изузеци. Међутим, ако спавате са 26, 27 година и не водите рачуна, а имате абортусе сваких 60 дана, то је кривично дело или би требало да сачекамо да се то дете роди и да имамо чедоморства која су све чешћа, где мајке бацају децу у таолетну шољу, канте за ђубре, дакле закон мора то мало боље да дефинише. Ми имамо зацртане друштвене циљеве.

Потом је причао о свом животном стилу и шта то пропагира:

  • Ја тако живим откад знам за себе, не пропагирам ништа спектакуларно, то је страно некоме ко не живи на тај начин, па му је чудно. Ја сам давао и кола и сатове за животиње, када бих вам рекао колики је минус од „Левијатана“ не бисте ми веровали. Мислим на финансијски минус, али је душевни огроман плус и није ми жао нити једног динара. То је једна игра без граница, џеп који нема дно, односно бунар који нема дно, а људи који су радили са мном знају колико смо пара давали, а ништа нисмо узели, нити нам је била намера да узмемо.

Оно што је шокирало јавност јесте његово појављивање на гробу Жељка Ражнатовића Аркана, па је Бихали причао и о тексту којим је образложио своје присуство на поменутом месту:

  • Све новине су објавиле чланак који је стварно ружан, Лука Бојовић и Павле Бихали анђели пакла, не знам шта значи то уопште. Што је уопште битно што смо били на помену где идемо сваке године, ове године је било интересантно јер је друго дошао, па је било више новинара. Ја сам одрастао код Жељка у посластичарници и он је за мене учинио, довољно је учинио што ме упознао са неким људима који су ми после доста помогли у животу. Наравно, имао сам биолошког оца који ме је много научио, неко ми је рекао да нисам начитан, него наслушан. Мој вокабулар потиче од мог оца јер сам ја доста слушао како он говори, прича, изражава. Ова друга страна, моја друга породица, ме је научила и неким интелектуалним стварима, вредностима, пријатељству и за све ове године, на шта сам им бескрајно захвалан, јесте што ми од њих нико ништа никада није тражио. Они су ме учили љубави према животињама, љубави према слабијима, они су ме прихватили као дете, то су поштени људи, неки су захватили и четири рата, борили су се за своју земљу, а нису добили ништа. Они су за мене прави српски хероји.

Бихали је за крај причао о својој биолошкој породици, свом деди који је основао једну од најјачих издавачких кућа у Европи, на којима су се образовале многе генерације, а интересантно је да Павле говори четири језика:

  • Мој деда је оснивач „Нолита“, он је прво држао часопис који се звао Нова литература, да би 1928. године са својим братом ушао у процес оснивања „Нолита“ што управо означава име часописа. То је била једна од најјачих издавачких кућа у Европи. За мог деду су радили Алберт Ајнштајн, Пабло Пикасо, Џек Лондон, нема ко није. Нажалост, зато је и страдао, њега није убио Гестапо, него комунисти због сарадње са западним силама, а он није могао другачије да ради, већ када преводе књиге, или имају посла са сликама, морали су да комуницирају са западом. Он је имао књижицу комунистичке партије јер су сви морали да је имају, али није био идеолошки црвено обојен, а то знам из његових списа и дневника, дакле он је био прилично успешан бизнисмен који је иза себе оставио много тога, али још нисам успео да повратим „Нолит“ што не значи да нећу, то је дуг процес, то је моје наслеђе, моја породица и мој деда на којег сам најпоноснији на свету јер је увео лепоту у српску историју и уметност, написао пар сјајних књига, направио сјајне слике.