Многе врсте занатлија из Србије су га сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу. Светог Саву су за еснафску славу узеле занатлије ужари, мутавџије, опанчари, обућари и други.
Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Kњажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Kрагујевца. Атанасије Николић је наставничким саветима Лицеја и гимназијама предложио тај дан као празник свих школа.
У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. Исте године су прве прославе организоване. Прво се организовала служба у цркви, процесија младих са свештеницима, професорима, учитељима и општинарима, носећи барјаке. Поворка је свечано прошла чаршијом певајући тропар светитеља. У Лицеју су освештане просторије и организована приредба. За госте и виђене грађане у Лицеју је организован ручак.
Црна Гора га уводи 1856. године, под књазом Данилом. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком власти. После полувековне забране у комунистичком режиму, поново се наставило са прослављањем Светог Саве као школског патрона.