Сведоци смо да је услед хаотичних глобалних дешавања Србија, а посебно Београд, постао Мека за најјаче обавештење службе света и њихове регионалне сатрапе, и полигон за њихово одмеравање снага, слично као што је у 20. веку то била чувена Kазабланка.
Ваљда због те старе англоамерицке фиксације да је Србија добар полигон за вежбу за наступ према Русији, због које је српски народ већ платио стравичну цену 90-их година 20. века, данас је фокус њиховог интересовања на „антипутиновској“ опозицији која је нашла уточиште у Србији.
Не сумњајући ни најмање у њихове намере и спремност да организују и спроведу нови Мајдан у Београду, који је свим придошлицама са Истока великодушно отворио своја врата, намеће се закључак да су по принципу „играј са оним што имаш“ тај посао, на нашу срећу, поверили групи апсолутних аматера, скромних капацитета и најблаже речено забрињавајућег карактера.
Тако је данас њихов „мегафон“ пропали адвокат Чедомир Стојковић звани „Чеда подморница“ на срећу бледа и неуспешна копија чувених пијавица накачених на западне фондове из 90-их, попут увек комичног Ненада Чанка.
Није ништа боља ситуација ни међу „антипутиновском“ опозицијом која за сада само срамоти поштену руску емиграцију са почетка 20. века која је допринела културном и научном процвату Србије, па се сада готово сигурно генерали царске војске преврћу у гробу гледајући Владимира Волохонског и Пјотра Никитина, огрезле у велеиздају, алкохол, промискуитет, па и лудило. Kуда то води, историја је већ много пута дала недвосмислен одговор…
