Да ли сте могли икада да замислите да онај коме је узор Коча Поповић може да седи у истој коалицији са оним коме је узор Димитрије Љотић?
Нисте?
Е онда добро погледајте Борка Стефановића и Бошка Обрадовића. Обојица су на истом задатку у истој коалицији. Додуше, ту коалицију не занима много идеологија, већ власт и новац. Доказ томе је Драган Ђилас као шеф те коалиције. Верујем да он нема појма ни ко је Коча Поповић, нити ко је Димитрије Љотић. Он је тип који само добро познаје како се обогатити док си власт, а она му управо највише недостаје. Елем, пошто Борко и Бошко такође нису имуни на суварак, брзо су заборавили идеологију, те су Кочу и Димитрија оставили по страни, а заједнички језик пронашли су у речи новац.
Да се разумемо, ја разумем Ђиласове главобоље које има са својим коалиционим партнерима. Сви од реда су незајажљиви и већ деле мандате и функције. Ваља задовољити глад за функцијама Веље Илића, хедонизам енормних размера Вука Јеремића, Стаматовићеву незајажљивост, жеље и сумануте прохтеве малених нарцисоидних лидерчића некаквих десничарских странака и покрета који служе да се покрпи коалиција, а који опет сматрају да су Богом дани да буду у најмању руку премијери. Наравно, све је то већ на столу за поделу плена, али има само један мали проблем- ваља освојити власт на изборима. Е, то је оно чувено „али“ што девојци срећу квари.
Свесни да од победе на изборима нема ништа, прибегли су тактици која је успела да упали у Македонији, а то је да неће да изађу на изборе под тренутним условима! Без обзира на чињеницу да су услови апсолутно исти као и ономад када су они били власт и да се од тада апсолутно ништа није мењало у изборном законодавству, господа су одлучила да заиграју на карту делегитимизације избора, јер на самим изборима сви тако окупљени не би добили ништа. У тој варијанти би се вероватно свако од њих позвао на своје идеолошке узоре, јер нити се Коча Поповић залагао за демократске изборе, нити је то чинио Љотић. Напротив, обојица су са различитих идеолошких становишта, били велики противници омогућавања политичким противницима да имају право чак и на мишљење, а још мање да им се дозволи могућност да буду изабрани да воде државу. Отуда се може извући закључак да је вероватни мотив већине у овом шареноликом друштву долазак на власт без избора, путем улице. Да би то извели морају да на некој политичкој теми довољно загреjу народ који би их подржао у тој намери. Пробали су са ценом горива, са ценом малина, вероватно се чека цена пшенице и кукуруза, но све је то бар до сада било јалово. Изборни услови су им тема која им се причињава као погодна, али ни сами још нису сигурни колико ће се та прича запатити у народу, па још увек вагају. Уколико им страни спонзори изађу у сусрет да им подрже овај политички пројекат, уз наравно стискање Вучића око Косова и Метохије, нема никакве дилеме да ће свој изборни програм ово друштво базирати на делегитимисању избора. Рађаће се у ту разне идеје, од прелазне владе у којој би они учествовали, до формирања наводно независне Републичке изборне комисије, коју би баш као у Македонији заправо они контролисали, до потпуног преузимања свих медија и контроле на истима… Једино што нам никада неће показати је за шта се они заправо залажу. Но, то није ни битно, јер је одавно већ видљиво свима. Залажу се за власт и државну касу у њиховим рукама. Друго их не занима.
П.С. Ево им предлог за назив коалиције- „Савез комуниста Србије- ЗБОР“!
Владимир Ђукановић
Извор: ozbiljnaanalitika.com
