ДВА најзначајнија догађаја за југословенску (мада би тачније било рећи српску) ратну авијацију у Другом светском рату збила су се 22. априла – 1941. и 1944.
Тог датума 1941, ескадрила југословенског краљевског ваздухопловства стигла је у Египат после шест дана лета од бококоторске базе Ораховац и прикључила се Савезницима. Међу храбрим летачима био је и поручник фрегате, истовремено поморац и пилот Милета Протић. Због изузетне храбрости и вештине у небеским биткама Савезничка команда ваздухопловства за Средњи и Блиски исток прогласила га је за „Ваздухопловног аса“. Када је 22. априла 1944. на аеродрому Бенина у Либији формиран Ловачки 352. југословенски сквадрон РАФ-а, Протић је именован за „вођу сквадрона“, односно заменика команданта.
– Основни летачки технички састав 352. југословенског сквадрона РАФ, за који се у послератној терминологији усталио назив Прва ескадрила Народноослободилачке војске Југославије, чинили су пилоти и техничари који су напустили Ваздухопловство Краљевине Југославије и ставили се под Титову команду. Командант сквадрона био је Ирац Џон Ернст Проктор, а његов југословенски пандан био је мајор Милета Протић. Сквадрон је био у операцијском саставу 212. групе РАФ, у којој је био и 94. сквадрон са преосталим Југословенима „краљевцима“ – каже историчар др Бојан Димитријевић.
Југословенски сквадрон је добио 16 авиона старијег типа „спитфајер 5ц“, школске авионе „харвард 2“ и борбене авионе типа „харикен“. Касније добија новије „спитфајере“ на које су стављане ознаке НОВЈ са петокраком, коју су носили и летачи на капама, уз ознаке РАФ, по договору који су постигли Броз и Фицрој Меклин. На аеродрому Бенина у Либији је 1. јула 1944. од искусних посада „краљеваца“ 94. сквадрона и новодошлих летача из Југославије, махом пребега из НДХ, формиран ловачко-бомбардерски 352. Југословенски сквадрон РАФ-а. Милетићев 351. сквадрон се пребазирао 16. јула 1944. у италијанску базу Кане.
– Први борбени задатак извршен је 18. августа када су сквадрон лидер Протић и пилот Клуз два часа пратили четворке „спитфајера“ из 32. сквадрона у борбеном дејству над Далмацијом – наводи др Димитријевић.
Југословенске ескадриле дејствовале су највише у Далмацији и БиХ, у појединим акцијама над Црном Гором, а тек касније у Словенији и Хрватској.
Ловачки 351. сквадрон се 2. септембра 1944. пребазирао на Вис где је следећег дана Тито извршио смотру, а мајор Протић предао му је рапорт. Он није желео да се учлани у комунистичку партију већ да се бори против окупатора, погинуо је на свом 66. ратном задатку над Југославијом 19. децембра 1944. код Жепча у Босни. До краја 1944. готово сви први ветерани југословенских ескадрила „РАФ-овци“ изгинули су на борбеним задацима, каже званична историја.
НЕБЕСКИ РАТНИК
МИЛЕТА Протић рођен је 21. јуна 1913. године у угледној српској породици у селу Товаришеву крај Бачке Паланке. Основну школу је завршио у родном селу, четири разреда Грађанске школе у Бачкој Паланци,, а после завршетка Гимназији у Сомбору, од 1931-1934. похађа Војно-поморску академију у Дубровнику. Прве године у служби проводи као поморац, а 1939. завршава и Пилотску школу. Рат дочекује са чином поручника фрегате и звањем хидропланског пилота.
Током априлског рата 1941. године Протић се са групом официра и војника под борбом са усташама седам дана пробија од поморске базе Дивуље до ратне базе Ораховац, у Боки которској, одакле узлећу у хидропланима и преко Крфа, Патраса, Пиреја и Крита стижу у Абукирски залив у Египту, 22. априла 1941. као једина јединица краљевске југословенске војске која је организовано прешла на страну Савезника да настави борбу.
Мајор Милета Протић је само у првој години ратовања за успехе у борбеним задацима добио три похвале од команданата 201. групе Британског краљевског ваздухопловства( РАФ), а маршал Тедер, командант РАФ на Блиском истоку, одао му је признање „За сјајне примере преданости и привржености служби, за висок ступањ дисциплине и за успешно оперативно дејство са 206. групом.“
МИСТЕРИОЗНИ ФРАЊО КЛУЗ
МЕЂУ малобројним ваздухопловцима који су у Либију стигли из окупиране Југославије био је и Фрањо Клуз, кога је Тито именовао за политичког комесара сквадрона.
Пре рата он је био пилот краљевског ваздухопловства, током априлског рата је приступио авијацији НДХ из које је 1942. пребегао партизанима. Када је стигао у Либију испоставило се да има и чин британског официра, због чега су његови остаци после рата сахрањени на Британском војном гробљу у Београду.
ОД ПЕТОКОЛОНАША ДО КОМАНДАНТА
ТИТО је за првог команданта своје авијације именовао Франца – Фрању Пирца, који је у Великом рату био аустроугарски пилот, а у првој Југославији је постао пуковник југословенског краљевског ваздухопловства.
Током априлског рата је као немачки колаборациониста после почињених саботажа у 2. ваздухопловном пуку, пребегао авионом у Земун код Немаца, а затим је у НДХ постао штапски генерал, командант оперативне секције Павелићеве авијације. Пирц је 1943. пребегао партизанима, где му је Тито признао чин пуковника и именовао за начелника Ваздухопловног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ. У чин генерал-мајора унапређен је 1. септембра 1944, а за Команданта Ваздухопловства НОВЈ именован је 29. октобра 1944, а од 09. августа 1945. до 01. октобра 1946. године, био је Команданта ЈРВ.